U rano leto 1990. Sonic Youth su objavili Goo. Thurston Moore i Kim Gordon su obilazili studentske radio stanice, uključujući WXDR u Newark-u, gde sam ja tada živeo. Neki moji prijatelji su bili DJ-evi, ali ja još nisam, no rekli su mi šta se dešava i ja sam pošao tamo sa kamerom. Do tada sam gledao Sonic Youth uživo samo jednom, na svoj 22. rođendan.

Rosewood NYC, petak, 10.8.1990.

Čuo sam da SY počinju svoju turneju u Njujorku. Zaključio sam da će na tom nastupu biti najsvežiji, pa sam hteo da idem, dok su moji prijatelji išli samo do najbližeg grada na turneji, a to je Filadelfija. Nisam mogao da se odlučim za jedan od ova dva koncerta, pa sam odlučio da odem na oba. Plan je bio da provedem 2 dana na putu, prvu noć u Njujorku, zatim se nalazim sa prijateljima u Filadelfiji. Oni su imali kartu viška za taj koncert. Otišao sam vozom do Njujorka bez ikakvih planova u smislu gde ću spavati i sa jako malo novca za hranu. Stigao sam do Rosewood-a i jednostavno ušetao unutra, niko nije rekao ništa za foto aparat koji sam nosio. Tada sam mislio da sam ih prevario što sam uspeo da unesem foto aparat. Probio sam se kroz gomilu i stao tačno ispred Thurstona.

Trocadero Philadelphia , subota, 11.8.1990.

Posle svirke u Njujorku, otišao sam na stanicu da probam da odspavam malo na klupi do sledećeg voza, koji je trebalo da stigne tek u 6 ujutro. Kada sam napokon stigao u Filadelfiju, bio sam veoma umoran, ali morao samda odem na koncert i te večeri. Sve što je bilo potrebno je da ostanem budan, snađem se u gradu u kome skoro nikad nisam bio, pronađem svoje prijatelje da bih uzeo kartu, i uspešno se vratim kući. Jednostavno, zar ne? Nakon što sam ukrao nešto hrane pronašao sam teretanu u kojoj sam mogao da se istuširam za nekoliko dolara. Pozvao sam prijatelje, ali oni su odlučili da uopšte ne dolaze na koncert... A onda mi je neko dao flajer na kom je pisalo da Sonic Youth potpisuju toga dana postere u nekoj prodavnici ploča, Nekako sam našao put do prodavnice.

Bend mi se potpisao na poster i kupio sam album Lee eRenalda. Čuo sam da se karte još uvek mogu kupiti i imao sam taman dovoljno novca za kartu ili za put kući, pa sam odlučio da kupim kartu, jer do kuće ima samo 8 sati pešačenja. Taman sam krenuo, kada mi je prišao neki lik i rekao "zovu te u kombi". Nisam znao o čemu govori, mislio sam da je pogrešio, ali računao sam da je kombi=besplatna vožnja kući, pa sam pošao sa njim. U kombiju su bili Sonic Youth. Pozvali su me unutra i krenuli smo. Pitali su me kako da stignu do Južne ulice, i tada sam shvatio da su tražili lokalnog vodiča, a ja sam samo nekoliko puta bio u ovom gradu i nisam ni znao gde je to. Ipak, nekako sam se izvukao, jer smo baš prošli pored ulice koju su tražili. Pustili su me da uđem s njima unutra i nisam morao da platim kartu.

Kada su sišli sa scene, pre bisa, pokupio sam liste pesama sa pojačala. Nisam razmišljao o tome da će im trebati za bis. Ups. Na listama se vidi da su koristili drugu gitaru za svaku pesmu. Kasnije tokom turneje su smanjili broj gitara koje su nosili sa sobom.

Ritchie Collisuem, 17.10.1990.

Dva meseca kasnije, SY su se vratili na istočnu obalu. Pošto sam odrastao u College Park-u na dva bloka od Ritchie Colliseum-a, morao sam da odem na taj koncert. Otišao sam rano da bih sredio za kartu. Thurstonu je trebala vožnja do prodavnice ploča. Ja nisam znao da vozim, ali našli smo nekog tipa iz izdavačke kuće, pa je on vozio, a ja sam išao kao vodič. Dobio sam kartu i ušao na tonsku probu.

Na sledećem koncertu, u Njujorku, već sam bio na listi gostiju.

Orpheum, Boston 19.10.1990.

Vratio sam se kući i uspeo da nagovorim moju devojku da nas odveze do Bostona ( 8 sati vožnje ) bez garancija da ćemo uopšte ući na koncert. Nismo stigli na vreme, ali su nas čekale dve karte ( za koje sam večno zahvalan ). 

Posle koncerta, nismo imali više para, pa smo odmah krenuli kući. Usput smo odspavali malo, u kolima, na nekom parkingu.

Aragon Ballroom, Chicago 29.12.1990.

Chuck D je gostovao u pesmi Kool Thing. Kada sam čuo da će SY svirati sa Public Enemy, znao sam da je to jedina prilika da Chuck D uživo odradi svoj deo. Iako je Ilinois jako daleko, odlučio sam da idem. Izvukao sam od ćaleta avionsku kartu i noćenje u hotelu. Nisam mogao da stupim u kontakt s bendom, pa sam sa lokalnim fanzinom dogovorio da snimam koncert Megadeth-a u zamenu za ulaz na koncert SY u Čikagu. Kada sam kretao na put, bila je oluja, kada sam stigao tamo, bila je oluja, jedva sam se probio do hotela. Sutradan sam zalutao i na kraju se nekim čudom našao tačno ispred hale. Lokalni fanzin mi nije obezbedio ulaz, imao sam 5 dolara u džepu, a koncert je bio rasprodat. Tu sam slučajno sreo ekipu koja je trebalo da snima koncert, a jedan član se nije pojavio, tako da su me zamolili da ga zamenim. On se uskoro pojavio, ali ja sam ostao unutra.

Na ulici, preko puta, bile su organizovane demonstracije protiv rata u zalivu. Policija je pokušala da rastera demonstrante i počela je tuča. Uspeo sam da snimim policajca kako zavrće ruku nekom momku, nabija ga na haubu automobila i hapsi.

To je bio kraj 1990. godine i moje inicijacije u freelance fanzine fotoreporterstvo. Sledeće godine se pojavio termin "Alternativa" i gurnut je u usta američkim potrošačima toliko duboko da smo iskenjavali bar kodove. Odjednom su bendovi koje smo ja i moji prijatelji voleli postali mainstream. Kako su bendovi postajali popularniji, bilo je sve teže snimiti ih.