Svaki pokušaj pravljenja hronologije razvoja elektronske muzike je osuđen na nedostatke, pomalo zbog subjektivnosti ili namernog zapostavljanja određenih događaja, ali najviše zbog ubrzavanja istorije. Krajem dvadesetog veka se muzika menjala toliko brzo i temeljno da je jako teško, ako ne i nemoguće izdvojiti tek nekoliko ljudi i događaja i nazvati ih ključnim i presudno važnim.

Takva je i ova hronologija koju vam predstavljamo, a koju smo, priznajmo to, ukrali i preveli kako smo umeli. Izbor ljudi i događaja ovde se ne poklapa sa našim ukusom, pa je originalni tekst dopunjen i izmenjen.

Kol Peševski

 

Lav Theremin sa tereminom

 

2. vek pre nove ere

 
Ktesibios je izumeo Hidraulis. Ktesibios, sin grčkog berberina, bio je fasciniran pneumatikom i pisao je o upotrebi hidrauličnih sistema za pokretanje mehaničkih naprava. Njegov najpoznatiji izum, Hidraulis, je pomoću vode regulisao pritisak vazduha u orguljama. Mala cisterna, pnigeus, stajala je u buretu vode, okrenuta naglavačke. Pumpe su potiskivale zrak u pnigeus stvarajuci vezdušni rezervoar, a zatim je taj vazduh sprovođen do orgulja.

Eolska harfa

Može se smatrati prvim mehanički instrumentom. Nazvan je po Eolu, grčkom bogu vetra. Instrument je imao 2 kobilice preko kojih su razapete žice. Postavljan je na prozor, na promaju ili vetar, pa su žice aktivirane strujanjem vazduha. Sve žice su bile iste dužine i naštimane na istu visinu tona, ali su bile različite debljine, pa su proizvodile različite tonove.

V i VI vek p.n.e.

Pitagora je otkrio numeričke proporcije koje odgovaraju intervalima mužičke skale. Povezivao je ove odnose sa "harmonijom sfera".

890. godine n.e.

Banu Musa, spis o gradnji orgulja. Prvi pisani dokument o mehaničkom instrumentu.
negde između 995. i 1050. godine

Guido od Arezza, kompozitor, razvija ranu formu solmizacije. Razvio je metod za modulaciju iz tonaliteta u tonalitet pomoću šake. Metod se sastojao od dodeljivanja alfabetičkih simbola zglobovima ljudske šake. Sistem je izveden iz tehnike koju su koristili kreatori kalendara u to vreme.

XV vek

Razvijeni su izoritmički moteti. Ove kompozicije su sastavljene od šablona ritmova i melodija različite dužine. Muzika je stvarana permutacijama ovih šablona koji su poređani tako da se ponavljaju. Zbog različite dužine, kada se kraći završi i krene ispočetka dok se duži još nije završio, stvaraju se nove kombinacije.

Soggeto cavato, tehnika pretvaranja reči u tonove. Na primer, uzmu se samoglasnici reči Hercules: e = re = D, u = ut ( do ) = C, e = re = D.

XVI vek

Sagrađene su prve prave mehaničke orgulje.

Don Nocola Vicentino ( 1511 - 1572 ), Italijanski kompozitor i teoretičar, izumeo je arhičembalo, preteču klavira sa 6 klavijatura.

1600

Ilustracija iz knjige Musurgia universalis

U knjizi Musurgia universalis, Athanasius Kircher je opisao mehaničku napravu koja komponuje muziku. Koristio je aritmetičke odnose kojima je predstavljao odnose između skale, ritma i tempa. Ovaj sistem je nazvao Arca Musaritmica.

1624

Engleski filozof i pisac Francis Bacon pisao je u naučnoj utopiji "Nova Atlantida": "imamo kuće zvuka gde vežbamo pravljenje svih zvukova. Imamo harmonije koje vi nemate, sastavljene od četvrtina tona..."

1641

Blaise Pascal razvija prvu mašinu za računanje.

1644

The Nouvelle invention de lever, hidraulički motor koji proizvodi muziku.

1738

Pojavile su se mehaničke ptice pevačice.

Procvat industrijske revolucije. Bilo je pokušaja primene parne energije za mehaničke mašine za računanje.

1761

Abbe Delaborde je konstruisao Clavecin Electrique ( električno čembalo ), u Parizu, Francuska.

Benjamin Franklin usavršio staklenu harmoniku.

Maelzel, pronalazač metronoma, prijatelj Betovena, izumeo je Panharmonicon, instrument sa klavijaturom.

1787

Mozart je komponovao Musikalisches Wurfelspiel ( muzička igra kockicama ). Kompozicija je sastavljena od serije prekomponovanih taktova aranžiranih nasumično u osmotaktovne fraze. Bacanjem kockica utvrđeno je koji takt dolazi na koje od osam mesta u frazi.

1796

Carillon, set naštimanih zvona.

1830

Robert Schumann komponovao Abegg Variations, op. 1. Ova kompozicija je dobila ime po njegovoj devojci. Tema je zasnovana na slovima njenog imena ( A B E E G ). Ovo je varijanta soggeto cavato tehnike.

1832

Samuel Morse izumeo telegraf.

1833-34

Charles Babbage, britanski naučnik, napravio je Difference Enginer, veliki mehanički računar. 1834 je zamislio Analztical Engine, ali ta mašina nikada nije napravljena. Ada Lovelace, ćerka Lorda Byron-a je sarađivala u pisanju dokumentacije za ove fantastične naprave.

1835

Schumann komponuje Karneval komade, op. 9 , 21 kratki komad za. Svaki komad predstavlja jedan lik ( masku ) sa karnevala.

1850

D.D. Parmelee patentira prvu mašinu za sabiranje sa tasterima.

1859

David E. Hughes izumeo telegraf koji se pokreće pomoću klavijature slične klavirskoj.

1863

Hermann Helmholtz je napisao knjigu O osećanju tona kao psihološkoj osnovi za teoriju muzike. Istorijski, ova knjiga je jedan od temelja moderne akustike ( ova knjiga je upotpunila raniji rad Joseph-a Sauveur-a ).

1867

Hipps je izumeo elektromehanički klavir , u Neuchatel-u u Švajcarskoj. On je bio direktor fabrike telegrafa u tom gradu.

1876

Elisha Gray ( nesuđeni izumitelj telefona ) napravio je Electroharmonic instrument koji je prenosio muziku kroz žice.
Koenig's Tonametric je napravljen. Ovaj instrument je delio 4 oktave na 670 jednakih delova.

1877

Thomas Edison (1847-1931) izumeo je fonograf. Ova naprava je snimala zvuk na papir prevučen parafinom pomoću dijafragme na koju je zakačena igla. Kasnije se razvio metalni cilindar obmotan metalnom folijom.

Emile Berliner (1851-1929) razvija i patentira fonograf sa cilindričnim diskom, istovremeno sa Edisonom.

Dorr E. Felti, usavršava kalkulator sa zupčanicima koji su se mogli pomerati ( pomoću tipki ) za jedan ili više zubova.

1880

Alexander Graham Bell (1847-1922) imao je laboratoriju u Washingtonu zajedno sa Charles S. Tainter - om, gde su nastali mnogi patenti za prenos i snimanje zvuka.

1895

Julian Carillo - ve teorije o mikrotonovima, skali od 96 tonova... Konstruisao je instrumente koji su mogli proizvesti tonove sa razmakom od samo 1/16 tona. Predstavio je svoje instrumente u New York-u 1926. Među njegovim instrumentima su oktavina ( osmine tona ) i arpa citeria ( šesnaestine tona ). Postoji nekoliko snimaka njegove muzike.

1897

E.S. Votey izumeo pianolu.

1898

Valdemar Poulson (1869-1942) patentirao telegrafo, prvu magnetnu mašinu za snimanje.

1906

Thaddeus Cahill izumeo dinamofon, mašinu koja proizvodi zvuk pomoću generatora jednosmerne struje. Ovo je prva naprava koja je koristila aditivnu sintezu. Dinamofon je takođe poznat pod imenom teleharmonium. Insrument je bio težak 200 tona i napravljen da prenosi zvuk preko telefonskih žica, ali žice nisu mogle da podnesu sve signale.

Lee De Forest (1873-1961) napravio triodu za audion cev ( to je prva vakuumska cev ).

1907

Ferruccio Busoni (1866-1924) verovao je da je muzički sistem ozbiljno ograničen, pa je smatrao da je instrumentalna muzika mrtva. Njegova teza o estetici "Skica za novu muziku" bavila se budućnošću muzike.

1910

Prva radio transmisija u New Yorku ( prva radio stanica je sagrađena 1920, takođe u New Yorku ).

1912

Luigi Russolo, slikar, zajedno sa Filippom Marinettijem, pesnikom, osniva italijanski futuristički pokret.Marinetti je napisao manifest Musica Futurista. Kredo futurističkog pokreta je bio: "Predstaviti muzičku dušu masa, velikih fabrika, pruga i transatlanskih brodova, borbenih brodova, automobila i aviona. Dodati velikoj centralnoj temi muzičke poeme domen mašina i pobedonosno kraljevstvo Elektrike".

1914

Održan prvi koncert futurističke muzike,"Umetnost šumova", predstavili su se Marinetti i Russolo u Milanu, u Italiji.

1920

Lev Theremin, u Rusiji, izumeo eterofon ( kasnije nazvan teremin ). Teremin ima 2 antene. Svira se tako što se jedna ruka pomera po jednoj anteni da bi se promenila visina tona, a druga se pomera po drugoj da bi se promenila jačina tona. Mnogi kompozitori su komponovali za ovaj instrument.

1922

Darius Milhaud ( rođen 1892 ) eksperimentiše sa promenama glasa preko promene brzine fonografa.

1926

Jorg Mager je napravio sfarofon, elektronski instrument. Prvi put je predstavljen na festivalu Donaueschingen ( Rimsky - Korsakov je komponovao nekoliko eksperimentalnih dela za ovaj instrument ). Mager je kasnije razvio partiturofon i kaleidofon. Oba instrumenta su korišćena u pozorišnoj produkciji. Svi njegovi instrumenti su uništeni u Drugom svetskom ratu.

George Antheil (1900-1959) komponuje Mehanički balet. Antheil je bio Amerikanac, živeo je u Francuskoj. Ova kompozicija je napisana za klavir, ksilofon, pianolu, kućna zvona i avionski propeler.

1928

Maurice Martenot ( rođen 1928 ) sagradio je Ondes Martenot ( prvobitno nazvan Ondes Musicales ). Instrument je koristio istu osnovnu ideju kao teremin, ali umesto radio antene, korišćena je pomična elektroda. Izvođači bi nosili prsten koji je prelazio preko klavijature. Instrument je koristio substraktivnu sintezu. Kompozitori kao Honegger, Messiaen, Millhaud, Dutilleux i Vareze su komponovali za ovaj instrument.

Friedrich Trautwein ( 1888 -1956 ) pravi trautonium. Mnogi kompozitori su stvarali za ovaj instrument ali ne postoji ni jedan snimak.

1929

Laurens Hammond ( rođen 1895 ) sagradio je instrumente: Hammond orgulje, Novachord, Solovox i razne reverb uređaje. Hammond orgulje su koristile 91 rotirajući elektromagnetni generator kojima je upravljao motor. Koristio je aditivnu sintezu.

1931

Henry Cowell i Lav Teremin grade ritmikon, instrument koji je mogao da svira metričke kombinacije neograničene složenosti. Na ovom instrumentu, Cowell komponuje delo Rhythmicana Concerto.

Jorg Mager je unajmljen da kreira elektronski zvuk zvona za izvođenje opere Parsifal.

1935

Allegemeine Elektrizitats Gesellschaft ( AEG ), demonstrita prvi magnetofon.

1937

Snimljen "Rat svetova" ( režija: Orson Welles ). Welles je prvi primenio "fade and dissolve" tehniku ( u filmu Citizen Cane ).

Sagrađen elektrokord , elektroakustični klavir.

1938

Sagrađen novakord.

1939

John Cage (1912-1992) počeo da eksperimentiše sa neodređenošću. U kompoziciji "Imaginarni pejzaž broj 1", nekoliko izvođača svira tako što menjaju brzinu na gramofonima.

Tokom tridesetih godina XX veka, razvijena je i plastična audio traka.

Sagrađen je i instrument The Sonorus Cross ( sličan tereminu ).

1941

Joseph Schillinger je napisao delo The Schillinger System of Musical Composition. Ova knjiga nudi recepte za komponovanje. Među Schillingerovim učenicima su George Gershwin i Glenn Miller.

Sagrađen instrument ondiolin.

1944

Percy Grainger and Burnett Cross patentirali mašinu koja oslobađa muziku stega konvencionalnih sistema za štimanje i ritmičke neadekvatnosti ljudskih izvođača. Mehanički izum za komponovanje slobodne muzike koristio je 8 oscilatora i opremu za sinhronizaciju, zajedno sa fotosenzitivnim papirom. Papir je trebalo da služi za pretvaranje projektovane notacije u zvuk.

1947

Bell Labs razvija i proizvodi tranzistor..

3 kompozicije za klavir Miltona Babbitta serijalizuju sve aspekte visine tona, ritma, dinamike i artikulacije.

Solovox

Sagrađeni solovox i klaviolina.

1948

John Scott Trotter sagradio mašinu za komponovanje popularne muzike

Hugh LeCaine ( iz Kanade ) sagradio električni sakbat, instrument koji je u stvari zvučao kao čelo.

Pierre Schaeffer ( rođen 1910. ), muzički tehničar koji je radio na RTF-u u Parizu, napravio je nekoliko kratkih studija o nečemu što je on nazvao Musique concrete. U oktobru 1948, njegove rane studije su emitovane u koncertu šumova.

Joseph Schillinger napisao Matematičku osnovu umetnosti.

1949

Pierre Schaeffer i inženjer Jacques Poullin vrše eksperimente sa zvukom koje su nazvali Musique concrete. 1949-50 Schaeffer i Henry (1927-96), zajedno sa Poullinom komponuju Simfoniju za jednog čoveka. Premijera ovog dela je održana 18. marta 1950.

Olivier Messiaen komponuje Mode de valeurs et d'intensities, kompoziciju za klavir koja uspostavlja skale ne samo za visinu tona, nego i za trajanje i jačinu.

H. Bode izumeo melokord.

Tokom četrdesetih godina XX veka, sagrađeni su sledeći instrumenti: elektronium pi, multimonika, polikord, tutivoks, marshall orgulje i druge vrste malih električnih orgulja.

1950

Luciano Berio osniva Milanski studio.

1951

Clara Rockmore svira teremin na svetskoj turneji.

Perre Henry komponuje Varijacije za vrata i uzdah.

RTF studio i formalno ustanovljen kao Groupe de Musique Concrete, grupa se otvorila za druge kompozitore, uključujći Messiaen-a i njegove ulenike Pierre Bouleya, Karlheinz Stockhausena i George Barraquea. Boulez i Stockhausen su uskoro otišli jer Schaffer nije bio zainteresovan za upotrebu elektronski generisanih zvukova.

John Cage-ova primena neodređenosti kulminira u delu Muzika promena, koje je zasnovano na I čingu.

Structures, Book Ia, jedan od najranijih pokušaja Pierre Bouleza da primeni male delove muzičkog materijala ( nazvane ćelijama ). Ćelije je koristio za visinu, trajanje, dinamiku ... ).

1951-53

Eimert i Beyer prave kompozicije pomoću elektronički generisanih tonova. Koristili su mehaničku napravu koja je proizvodila melodije zasnovane na Markov-ovoj analizi melodija Stephena Fostera.

1952

The Cologne stanica za Nordwestdeutscher Rundfunk ( Radio Severozapadne Nemačke , kasnije Westdeutscher Rundfunk - Radio Zapadne Nemačke ) osnovana od strane Herberta Eimert-a. Uskoro mu se pridružio Stockhausen. Odlučili su da kreiraju nešto što su nazvali Elektronische Musik ( elektronska muzika ).

John Cage komponuje delo 4'33". On je pokušao da oslobodi izvođača i kompozitora, pa su jedini zvukovi u ovom delu - zvukovi koje proizvodi publika.

1953

Robert Beyer, Werner Meyer-Eppler i Eimert počinju eksperimente sa elektronički generisanim zvukovima. Eimert i Mezer-Eppler su predavali na Darmstadt Summer School ( u Nemačkoj ), a pravili su i prezentacije u Parizu.

Louis and Bebe Baron otvaraju privatni studio u New Yorku i prave ( elektronsku ) muziku za SF filmove ( kao što su Zabranjena planeta iz 1956. i Atlantida ).

Otto Luening i Vladimir Ussachevsky drže prvi koncert u Muzeju moderne umetnosti u New Yorku, 28. oktobra. Na programu su bile kompozicije Sonic Contours ( sastavljena od snimaka klavira ) i Fantasy in Space ( sastavljena od snimaka flaute ). Posle koncerta, pozvani su da gostuju u emisiji Today Show kod Dave-a Garroway-a. Lokalni muzičari su protestovali, jer Luening i Ussachevsky nisu bili članovi sindikata muzičara.

1953-4

Karlheinz Stockhausen koristi Helmholtz-ova istraživanja kao osnovu za Studie I i Studie II. Pokušao je da sagradi sintetizovane zvukove povećavajuće kopleksnosti od jednostavnih čistih frekvencija ( sinusoidalnih talasa ).

1954

Serija na The Cologne radiju Muzika našeg vremena koristila je samo elektronički generisane zvukove Stockhausena, Eimerta, Posseura i drugih.

Hugh LeCraine komponuje Dripsody. Jedini izvor zvuka koji se koristi u ovom delu je kapanje vode.

1955

Harry Olson i Belar, obojica rade za RCA, izumili su Electric Music Synthesizer ( električni sintetizator muzike, "sintisajzer" ). Ovaj instrument je koristio testeraste talase koji su filtrirani kroz druge, drugačije talase. Korisnik je programirao sintisajzer pomoću tastature slične pisaćoj mašini. Komande su ukucavane u papirnu traku pomoću binarnog koda.

The Columbia-Princeton Studio otvoren, počeci su vezani uglavnom za dnevnu sobu Ussachevskog i stan Lueninga.

Lejaren Hiller i Leonard Isaacson sa Univerziteta države Illinois komponuju Illiac String Quartet, prvo kompjuterski generisano muzičko delo. Naziv je kombinacija imena kompjutera ( Univac ) i univerziteta ( Illinois ).

1955-56

Karlheinz Stockhausen komponuje Gesang der Junglinge. Koristi snimke dečačkih glasova i sintetizovane zvukove. Originalna verzija je komponovana za 5 zvučnika, ali je kasnije redukovana na 4.

1956

Martin Klein i Douglas Bolitho koriste Datatron kompjuter ( poznat i kao Push-Button Bertha ) za komponovanje. Ovaj kompjuter je korišćen za automatsko komponovanje popularnih melodija.

Elektronski studio osovan u Tokiju, na Japanskom radiju.

Luening i Ussachevsky pišu muziku za verziju Kralja Lira Orsona Wellesa.

1957

Luening komponuje Of Wood and Brass. Među korišćenim instrumentima su trube, tromboni i marimbe.

Henri Pousseur komponuje Scambi, u Milan studiju, u Italiji.

Osnovan elektronski studio u Poljskom radiju u Varšavi.

Kompanija Siemens otvara elektronski studio u Munich-u.

Philips otvara elektronski studio u Eindhovenu.

David Seville kreira Chipmunks, puštajući snimljene ljudske glasove dvostrukom brzinom. Elektronska manipulacija nije više korišćena u rok muzici u narednih 10 godina.

1958

Edgard Varese komponovao Poeme Electronique, za Svetsuku izložbu u Brussels-u. Delo je komponovano za Philips paviljon, zgradu koji je dizajnirao slavni arhitekta Le Corbusier, uz asistenciju Iannisa Xenakisa ( koji je kasnije postao poznatiji kao kompozitor nego kao arhitekta ). Kompozicija je emitovana na 425 zvučnika uz projektovane slike. Ovo je bila prva prava multimedijalna produkcija.

Iannis Xenakis komponuje Concert PH, takođe za Svetsku izložbu u Brussels-u. U kompoziciji se čuje samo jedan izvor zvuka: sagorevanje ćumura propušteno kroz pojačivač.

Max Mathews, u Bell laboratorijama, generiše muziko pomoću kompjutera.

John Cage komponuje Fontana Mix u Milan studiju.

Osnovan elektronski studio BBC Radiophonic Workshop, u Londonu.

Švedski radio otvara elektronski studio u Stockholmu.

Na univerzitetu Illinois, ustanovljen Studio za eksperimentalnu muziku. Direktor je bio Lejaren Hiller.

Gordon Mumma i Robert Ashley osnivaju Cooperative Studio for Electronic Music.

Luciao Berio komponuje delo Thema-omaggio a Joyce. Izvor zvuka je ženski glas koji čita James Joyce-a.

1958-60

Stockhausen komponovao Kontakte za četvorokanalni magnetofon. Postoji i druga verzija, za klavir, udaraljke i magnetofon.

1958-9

Pojavila se prva ritam mašina, Wurlitzer Sideman, kao dodatak orguljama.

Mauricio Kagel, argentinski kompozitor komponovao Transicion II, prvi komad koji zahteva magnetofon kao deo žive izvedbe. Rad je realizovan u Colgneu. Dva muzičara sviraju klavir, jedan na tradicionalni načina, a drugi po žicama i drvetu. Druga dva izvođača koriste magnetofone tako da se živi zvuci ujedinjuju sa svojim budućim stanjem ( koje je prethodno snimljeno ) i svojom prošlošću ( snimcima koji nastaju u toku izvođenja ).

Max Mathews, u Bell Labs, počinje da eksperimentiše sa kompjuterskim programima za kreiranje muzičkog materijala. Mathews i Joan Miller , takođe u Bell Labs, pišu program MUSIC4, prvi poznatiji kompjuterski program za sintezu zvuka. Verzije 1 - 3 su bile eksperimentalne verzije, pisane u asembleru. Verzije 4 i 5 su pisane u Fortranu.

Ustanovljen The Columbia-Princeton Electronic Music Center. Sredstva su obezbeđena preko Rockefeller fondacije. Formalno osnivanje je ostvareno u januaru 1959, pod vođstvom Lueninga i Ussachevskog sa Columbia univerziteta i Milton Babbitta i Rogera Sessionsa sa univerziteta Princeton.

Sagrađen RCA Mark II sintisajzer na Columbia-Princeton Electronic Music Center. Originalna ideja je bila napraviti uređaj za veštačko kreiranje ljudskog glasa. Mark II je bio sastavljen od oscilatora i generatora šuma. Operater je morao da da instrukcije mašini preko bušene papirne trake da bi kontrolisao visinu, jačinu i trajanje zvuka. Sintisajzer je koristio konvecionalnu skalu od 12 tonova.

1960

Kompozitori tradicionalnije muzike su počeli da se bune. Mnogi kompozitori pokušavaju da dobiju kvazi-elektronske zvuke pomoću tradicionalnih instrumenata. Bruno Bartelozzi piše knjigu o proširenim instrumentalnim tehnikama.

Morton Subotnick, Pauline Oliveros, i Ramon Sender otvaraju u San Francisco-u Tape Music Center ( u bukvalnom prevodu Centar za muziku traka, odnosi se na magnetofonske trake ) .

John Cage komponuje Cartridge Music, neodređena kompozivija za nekoliko izvođača u kojoj se gramofonske glave i kontakt mikrofoni kače na razne predmete.

1961

Održavaju se prvi koncerti elektronske muzike u Columbia-Princeton studiju. Ostatak fakulteta je primio muziku sa negodovanjem.

Varese konačno završava Deserts ( Pustinje ) u Columbia-Princeton studiju.

Mathews koristi program MUSIC4 za pravljenje kompozicije Bicycle Built for Two ( Bicikl za dvoje ).

Počela proizvodnja integrisanih kola.

Robert Moog sreće Herberta Deutscha, zajedno kreiraju sintisajzer kontrolisan voltažom.

Luciano Berio komponuje Visage. Ova radio kompozicija je zasnovana na ideji neverbalne komunikacije. Sastoji se iz delova koji liče na reči, ali samo jedna reč je izgovorena tokom cele kompozicije ( parole - na italijanskom to znači "reč" ). Kompoziciju je izvela Cathy Berberian, kompozitorova supruga.

James Tenney piše teorijski rad Meta + Hodos.

1962

Bell Labs počinje masovnu proizvodnju tranzistora i profesionalnih pojačala.

James Tenney razvija program PLF 2. Ovaj kompjuterski program je korišćen za pisanje kompozicija Four Stochastic Studies, Erdogos i drugih.

Iannis Xenakis komponuje Bohor.

Milton Babbitt komponuje Ensembles for Synthesizer u Columbia-Princeton studiju.

Na University of Illinois, Kenneth Gaburo komponuje Antiphony III.

Paul Ketoff gradi synket. Ovaj sintisajzer je napravljen za kompozitora Johna Eatona i predviđen je za žive nastupe.

1963

Lejaren Hiller i Robert Baker komponuju Kompjutersku kantatu ( Computer Cantata ).

Babbitt komponuje Philomel u Columbia-Princeton studiju.

Mario Davidovsky komponuje Synchronism I za flautu i traku. Od tada je napisao mnogo komada u toj seriji, svi za žive instrumente u kombinaciji sa trakom, istražujući njihovu sinhronizaciju.

1964

Pojavio se potpuno razvijeni Moog.

Gottfried Michael Koenig koristi PR-1 (Project 1), kompjuterski program pisan u Fortranu i implementiran na kompjuteru IBM 7090. Svrha programa je bila da obezbedi podatke za izračunavanje strukture u muzičkoj kompoziciji. Druga verzija programa je završena 1965.

Karlheinz Stockhausen komponovao Mikrophonie I, delo koje je zahtevalo 6 muzičara za izvedbu. Dva izvođača sviraju veliki tam tam, druga dva pomeraju mikrofone oko instrumenta, a preostala dva kontrolišu elektronsko procesiranje uhvaćenog zvuka.

Ilhan Mimaroglu, tursko-američki kompozitor, piše Bowery Bum. Kao izvor zvuka za ovu kompoziciju je poslužila obična gumica. Sama muzika je zasnovana na slici Dubuffet-a.

1965

Komercijalna proizvodna Hi-fi opreme.

Prvi komercijalni Moog.

Varese umire.

Karlheinz Stockhausen komponuje Solo. Kompozicija je koristila magnetofon sa glavama koje se pomeraju.

Karlheinz Stockhausen komponuje Mikrophonie II, za hor, Hammond orgulje, elektroniku i traku.

Steve Reich komponuje It's gonna rain.

1966

The Moog Quartet na svetskoj turneji.

Herbert Brun komponuje Non Sequitur VI.

Steve Reich komponuje Come out.

1967

Walter Carlos ( kasnije Wendy ) komponuje Switched on Bach pomoću Moog sintisajzera.

Iannis Xenakis napisao Musiques Formelles, knjigu u kojoj se nalazi prva diskusija o granularnoj sintezi.

Leon Kirschner komponovao String Quartet No. 3, prvo elektronsko delo koje je dobilo Pulitzerovu nagradu.

Kenneth Gaburo komponovao Antiphony IV, delo za trombon, piccolo flautu, hor i traku.

Morton Subotnick komponuje Silver Apples of the Moon.

The Grateful Dead izdaju album Anthem of the Sun , a Frank Zappa and the Mothers of Invention izdaju Uncle Meat. Oba albuma primenjuju veliku količinu elektronske manipulacije zvuka.

1968

Na Jamajci se pojavio Dub, u okviru Dub scene su napravljeni prvi remiksi u istoriji.

Lejaren Hiller i John Cage komponuju HPSCHD.

Morton Subotnick komponuje The Wild Bull.

Hugh Davies pravi internacionalni katalog elektronske muzike.

1969

Terry Riley komponuje Rainbow in Curved Air.

Kasne 1960-te

Sal-Mar Construction. Instrument nazvan po Salvatoreu Martirianu, koji ga je i dizajnirao. Ovaj instrument je bio težak 1500 funti i sastojao se iz analognih kola koje kontrolišu digitalna kola koja kontroliše kompozitor/izvođač preko klavijature sa 291 tipkom.

Godfrey Winham i Hubert Howe prave verziju programa MUSIC4 za IBM 7094 ( MUSIC4B ). Program je napisan u asembleru.
Postoje razne varijante MUSIC programa: MUSIC4BF, MUSIC360, MUSIC11 ... Među autorima su Barry Vercoe, Roger Hale i Carl Howe.

Mathews i F. Richard Moore razvijaju GROOVE, program za kontrolu analognih sintisajzera.

1970

Ralf Hutter i Florian Schneider u Klink Klang studiju

Grupa Kraftwerk otvara Kling-Klang studio.

Charles Wuorinen komponuje Times Encomium ( dobija Pulitzerovu nagradu ).

Charles Dodge komponuje Earth's Magnetic Field, sjajan primer pretvaranja numeričke statistike u muziku.

Steve Reich komponuje Four Organs.

1972

Album grupe Pink Floyd, The Dark Side of the Moon. Korišćeni su ansambli sintisajzera, takođe, korišćene su i trake za prelaze između pesama.

1973

SAWDUST, programski jezik čiji je autor Herbert Brun, koristio je funkcije kao što su ELEMENT, LINK, MINGLE, MERGER, VARY, TURN...

1974

Melotron

Sagrađen melotron. To je rani sempler, koristio je trake za loopove. Bilo je verzija koje su svirale žičane, odnosno zvukove flaute. Instrument je korišćen za filmsku muziku.

Clara Rockmore izdaje ploče sa muzikom odsviranom na tereminu.

1976

Kompozitor Philip Glass sarađuje sa libretistom Robertom Wilsonom u delu Einstein on the Beach ( Ajnštajn na plaži ). Ovo je bila velika multimedijalna opera u minimalističkom stilu.

1977

Osnovan Institut de Recherche et Coordination Acoustique/Musique (IRCAM), Paris, pod upravom Pierre Bouleza.
Peter Samson gradi Systems Concepts Digital Synthesizer (SCDS), za CCRMA. Elementi koji generišu signal deluju paralelno sa elementima koji ga procesiraju, sve u realnom vremenu. Imao je 256 digitalnih oscilatora, 128 izmenjivača signala ( filteri, reverb... ) i veliku memoriju.

1979

Prophet - prvi sintisajzer sa mikroprocesorskom kontrolom.

1980

Philip Glass komponovao delo Satyagraha, to je još jedna minimalistička opera.

1981

Larry Austin komponuje Canadian Coastlines ( Obale Kanade ). Koristio je mapu kanade za utvrđivanje teksturalnog, ritmičkog i melodijskog sadržaja.

Nove varijante programa MUSIC5 - Cmusic ( F.R.Moore ), napisan u programskom jeziku C.

1982

Masami Akita - Merzbow osniva prvu noise izdavačku kuću: Lowest Music and Arts.

Bob Moog objavljuje MIDI specifikaciju u članku za Keyboard Magazine.

1985

Izašao HMSL, Hierarchical Music Specification Language. Jezik je zasnovan na strukturama podataka koje se zovu "morfovi" ( morphs ). U nadstrukturi morfova postoje podstrukture: shapes, collections, structures, productions, jobs, plazers i actions.

Morton Subotnick i Mark Coniglio konstruišu Interactor.

1986

Nova varijanta Music V programa - CSound, autor: Barry Vercoe ( sa MIT ).

Jam Factory, program koji je napisao David Zicarelli. Pokušao je da napravi program koji će slušati MIDI ulaz i improvizovati na osnovu toga.

Joel Chadabe, Offenhartz, Widoff, i Zicarelli počinju rad na programu koji bi mogao da se koristi kao okruženje za improvizaciju. Izvođač bi sedeo za kompjuterom i oblikovao podatke u realnom vremenu preko skrolbarova koji menjaju parametre algoritma, kao što je veličina skoka sa jedne note na drugu, najniža i najviša nota i slično. Originalna verzija je trebalo da bude nazvana Maestro, zatim RMan, a na kraju je ostalo ime M.

Music Mouse, autora Laurie Speigel, dizajniran kao samostalni sistem za živi nastup. Mogao je biti korišćen kao MIDI kontroler, a mogao je umesto toga kontrolisati i zvuk samog kompjutera ( Macintosh ). Za razliku od drugih programa za Macintosh platformu, Music Mouse nije bio namenjen snimnanju i puštanju muzike, nego je omogućavao korisniku da "svira kompjuter".
The Max, program napisan u jeziku C, autor: Miller Puckette. Prvobitno je to trebalo da bude kontroler za IRCAM 4X sintisajzer. Kasnije je postao program za Macintosh.

Predstavljen Dolby SR.

Objavljena R-DAT specifikacija.

1987

Apple predstavlja MacII.

Prvi potrošački DAT dekovi.

1988

Steve Reich komponuje Different Trains za violinski kvartet i traku.

1990

Sony predstavlja CD na koji može da se snima.

1991

Massive Attack izdaju album Blue Lines. Massive Attack potiču iz kolektiva Wild Bunch koji je zaslužan za stvarnanje Trip Hop scene.

Sony razvija MiniDisc.

predstavljen ADAT.

1994

predstavljen DVD.

1997

Razvija se DVD-Audio standard.