Kao uzorni i ponositi pripadnik generacije koja je 1989. poslednja u istoriji SFRJ dala pionirsku zakletvu, Volodja se oseća dužnim da obrati pažnju na jednu novu i nadasve ekscentričnu pojavu na svekolikom estradnom nebu drage nam ex yu scene. Dame i gospodo, sve što ste želeli da znate o sastavu KLOPKA ZA PIONIRA samo za vas unakrsnim ispitivanjem otkrivaju Mileta Mijatović i Damjan Brkić, frontmeni ovog benda, i članovi redakcije Vaginazina.

Vagina - Pre svega, voleo bih da da mi ukratko ispričaš kako je sve počelo. Koja je bila osnovna zamisao, povod ili impuls koji te je naveo da oformish ovakav jedan projekat?

KZP- Nisam ja nikakav frontmen niti klopka za pionira ima frontmena. Bend smo oformili Damjan Brkić i ja na koncertu Sonic Youtha. Dok smo gledali nastup bilo je jasno šta je sve našoj generaciji ukradeno devedesetih godina da bi mogla funkcionisati ratnohuškačka politika. Ta misao je bila dovoljna da nastane Klopka Za Pionira.

Vagina - Muzička podloga koja prati celu priču izuzetno je zrela i dobro odsvirana. Šta bi mogao da navedeš kao neke osnovne muzičke uticaje koji su formirali vaš zvuk? Šta bi preporučio našim čitaocima za slušati pred dolazak na vaš koncert?

KZP-- Klopka za pionira inspiraciju traži u etno nasledju koje je ispunjeno cikom i jaucima. Pa sve pomešano sa savremenim japanskim nojzom. Naravno duboko cenimo narikanje baba i zvuke mašina, ali pre našeg koncerta je najbolje slušati centrifugu veš-mašine.

Vagina - Moram priznati da me atmosfera na vašem albumu podseća na neki košmarni prvomajski miting koji se odvija u paklu sve sa oblacima sumpora i znojavim rogonjama za mix pultom... reci mi, ko sedi u publici i klima glavom? (kako uopshte izgledaju vaši nastupi? Kako ljudi reaguju? Da li ste zadovoljni time? Kome se vi uopšte obraćate, kakve ljude zamišljate pred sobom?)

KZP- Mi smo zadovoljni reakcijama i pred sobom zamišljamo ovakve ljude:

Na Emilijinim sedmokrakašima je bilo apsolutno neverovatno. Delovalo je kao da čitava buka i bes Swansa, Neubautena, čitavog Sietla, Satana Panonskog, nemam pojma, Sexe i nemam pojma čega sve ne odjednom spojena u Beogradu. Buka je bila neopisiva! Marija i ja smo iz mesta tražili Emiliji jednu maramicu i od nje napravili čepiće za uši (mislim, ipak nam trebaju, uši). Pevač, naš stari friend Mileta, je vikao u mikrofon raspoloženo, i složno u disharmoniji braneći čast mnogonapaćenoga Pančeva i čitave Srbije. Čitava stvarnost i užas Srbije, brze pruge, mostovi koji padaju sami od sebe (verujte mi na reč, gledao sam u emisiji Srbija Danas kako je negde pao most), nacionalizam (koji je već svima preseo kao tema, ali ne i kad pevač para užasnim glasom a gitare jecaju u stotinama decibela), razna potsećanja, i mešavine pionirsko-komunistickih pesama sa crkvenim pojanjem i fetišizmom prema Svetome Savi. Ali najneobičnije je od svega je što je sve bilo divno odsvirano, barem za one srećnike koji su prošli bez ozbiljnog oštećenja sluha, i koji su iza krika i urlika uspeli da nagoveste i poneku divnu gitaru, moćni bass, pametno odradjenu elektroniku, i onu malu Zoletovu frulu koja se svira kao trombon a koja nimalo nije bila tu samo radi slikanja ili opšteg haosa. Zaista šteta što nisi video i po mogućstvu čuo, a Emilija može momcima da prenese da sam stvarno oduševljen, ili ću im sam to preneti kad ih budem video. Keep it loud!

Vagina - Par reči o novom albumu. Otkrij nam neke tehničke pojedinosti DIY ekonomsko-zanatske konstrukcije.(ko je radio omot, ko je izdavač, tiraž, kada je sve snimano...ko čini postavu benda na albumu.)

KZP- Samostalno smo izdali sva tri albuma (Hvala CD rezaču). Jedan pirat nam je odradio štampu na diskovima i omotima. To su zapravo dobri piratski diskovi (Hvala piratima). Omote su radili Kiklop za "Raj na zemlji postoji" prvi studijski album koji je snimljen u januaru ove godine u improvizovanom studiju u sobi kojoj moja stanodavka preti ključem; Burek za "Tamo će te ponovo sresti mene" živi nastup na Akademiji februara iste godine i Damjan Brkić za album "Haker ili iskušavanje đavola" mart 2004. Pored nas dvojice bendu se priključio ladimir Vinsent Šikula na prvom našem albumu kao gost, a već na živom kao član benda. Haker ili iskušavanje đavola je posebna priča nastala od moje šašave arhive komunističkih ploča (hvala starom buvljaku) izmešanih sa novim idejama ultra pravoslavlja skupljenog sa raznih strana koje je Damjan preuzeo na jednom MP3 disku kao sirov materijal i genijalno pretočio u hakera. Na našu veliku radost od poslednjeg koncerta pojačani smo s Wukom Palibrkom tako da nova iznenađenja tek dolaze.

Vagina - Moram priznati da se sasvim otvoreno i beskrupulozno doticete nekih veoma vrućih tema iz aktuelne domaće dnevno-političke stvarnosti. kako ti vidiš odnos estetskog i angazovanog u umetnosti? klopka za pionira je protiv..(cega)? klopka za pionira je za...(šta)? 

KZP - Mi pljujemo po srbijanskom podaničkom mentalitu, po komunističkom totalitarizmu koga je nasledilo pravoslavno jednoumlje. Mi smo anarhisti koji hoće isključivo nenasilnim sredstvima da sačuvaju svoju slobodu.

Vagina - Moramo se tu dotaći i pitanja tradicije. kako vi vidite prošlost, kako vidite budućnost?

KZP - Kakva tradicija? To je gomila gluposti. Kao što danas Matija Bećković poje "Da je taj računar stvarno neophodan čovek bi se rađao sa njim", u neka stara vremena su pevali "Da je pismenost stvarno neophodna ljudi bi se rađali sa njom", a sutra ćemo svi zapevati: "Za sve ovo smo sami krivi, eto vidiš, skoro svi su protiv nas. Neće biti budućnosti."

Vagina - Moram da referiram i na konstantno groteskno koketiranje sa fašizmom. gospodin Adolf Hitler gostuje na omotu vašeg albuma. komentar?

KZP - Mi smo samo povukli paralelu između Nemačke u Hitlerovo vreme i Srbije danas. Naslovna pesma, Raj na zemlji postoji, završava se jednim tekstom Wilhema Reicha iz1933. iz Masovne psihologije fašizma, samo je "nemačka radnička klasa" u našoj verziji postala "jugoslovenska radnička klasa". 

Vagina - Okej, osim muzike, ova klika se bavi još i izdavanjem audio-fanzina. imao sam prilike da slušam vaše izdanje "svet je davno zakovrno". o čemu se tu radi?

KZP - Kada smo sa Marić Djordjem osnovali Waisnerove svedoke i snimili album “Skola je mnogo okupirano drogom”1998 g. Nismo znali šta bi smo sa tim radili. Bend je postojao četiri dana koliko je trajalo snimanje i nikad nije javno nastupao. Usledila je Nato kampanja i pojačana represija. Djordje se preselio u Norvešku a nas dvojica smo napravili Reanimaciju Psihomotorike i za nekih šest meseci snimili stotinjak pesama a da ni jednu nismo odsvirali dva puta. To predstavlja muzički deo fanzina, ostali prilozi su snimljeni uglavnom stihiski ali svedoče o vremenu u kome smo odrastali. Izdvojio bi ubod u autobusu 28 kada su neki navijači divljali i divljali.. Onda ih je neko pitao da li bi se stišali. Pošto sam bio dovoljno udaljen  uključio sam diktafon i snimio atmosveru  uboda u nogu. Krv je tekla preko belih pantalona. To je fanzin sopstvene surove realnosti. Izdao ga je Kulturbunt "Pas na tragu sound" a na njemu je zabeleženo oko 50 raznih frikova, čudaka i ludaka: Beogradski Isus, pokojni Pera Droga, ulični svirači, klošari i mnogi drugi sa margine ovog glupog društva.