Izašla je i recenzija albuma, autor: Uroš Smiljanić.

"Ovo je ploča prepuna harmonija čak i kada se svaka od njih završava brutalnom disonancom, prepuna jakih bas-linija teleportovanih u Srbiju pravo iz nekog retrofuturističkog funk košmara, gitara koje otvaraju ponore strave ispod slušaočevih nogu, u kojima ga čekaju sintetička, elektronska sečiva i bodlje.

Ako bismo morali da povlačimo muzičke paralele, Klopka za Pionira na ovom albumu zvuči kao kopile rođeno iz seanse grupnog seksa u kojoj su se sudarili Big Black, Godflesh i Napred u Prošlost. Sa svojim mrvećim ritmovima i košmarnih gitarama, militantnim Michael-Gira-za-publiku-mlađu-od-dvadeset-godina pevanjem, Pištolj je izuzetno ubedljiv. Blato, pak, na trenutak zvuči kao neki od beogradskih NSS bendova uhvaćen u petlju beskonačnog ponavljanja jedne sekunde neke skoro pop-teme, dok se ne strmoglavi u ambis disharmonije. U Stranacu se spektar emocija elegantno proširuje od straha i besa do nečega što podseća na melanholiju. Jedno je sigurno: gitare na ovom albumu isporučuju mnogo više muzike svojim teksturama i bojom nego čitave karijere pojedinih bendova."

Ceo tekst pročitajte ovde:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7522