Dok čekate novi album Klopke, evo malo zabave:

POGLED ISKOSA

MIRKO I SLAVKO OVERLOADED

PETAK, 7. jul uveče, 22 časa cirka, amfiteatar Kulturnog centra: po drugi put u našoj selendri obloženoj kartonskim kulisama grada nastupa muzički sastav naše metropole (i to samo zato što ima metro izgrađen do pola) "Klopka za pionira".

Sam naziv, koji se provlačio kroz polusvesnu armaturu Boga i Oca moje ljudske fizionomije (u širim krugovima poznatijeg kao Mozak; za neupućene - osnovna funkcija ovog organa: zakržljavanje), delovao je prepoznatljivo. Pomislih: što da ne, ionako sam ostala kratka s kintom za ovogodišnji "Eksit" (u širim krugovima poznatiji kao "Egzit" - a među anglofilima usled ove lingvističke malverzacije dostupan kao "Jaje zvano Zit"), pa da bar nešto napabirčim od lokalnih kulturnih zbivanja.

Ulazim u "amfi", među sedištima sa kojih se isprala boja pronalazim jedno očuvano, crveno (to mi dođe kao neko improvizovano sujeverje, šta li), i - počinje gutanje prvih tonova.

Da napomenem samo da ne koristim nikakve medikamente protiv želudačne teskobe, gastritisa na nervnoj bazi i sl, a možda ne bi bilo na odmet. Jer ovi tonovi mi se lepe za desni, između zuba (što predstavlja veliki problem jer sa sobom nisam ponela čačkalice a imam zube na razdeljak). Tek pokoji uspeva da se spusti u visinu guše, i tu staje. Pred očima mi moja negdašnja vaspitačica Jelka, koja kao i obično viče "Fuj, fuj, kakano! Ispljuni to! Ispljuni!". Postajem prilično sigurna da ću da bacim peglu, što bi bilo korisno jedino ako bih pre samog čina peglanja uspela da se dovučem iznad glave neke nesrećnice koja neizmerno pati zato što ima krecavu kosu. A pomalo mi je i žao, jer sam večerala mamin burek, a moja je mama majstor za te stvari. Definicija situacije: besmisleno ispunjavanje međuplanetarnog prostora zvukom. Električna gitara, bas gitara, neostvarena zamisao melodije na ujednačenim talasima (pretpostavljam) neke ritam mašine (pokajte se grešnici pred Svevišnjim iz reglera), vapaji disharmoničnog bolesno-amelodičnog vokala. I osećam kako mi se sive ćelije razdvajaju (na trenutak sam u gadnom tripu da je u pitanju neki nervni gas iz zvučnika), i kao da je svaka ponaosob umotana u celofan. Drugarica me nešto pita, moram na brzinu da simuliram iole pristojan proces rezonovanja, sive ćelije pokušavaju da se prikupe, sudaraju se i škripe pod dodirom celofana. Uračunajte tu i sve nasilnije spoljašnje nasrtaje degenerisanih tonova, plus, minus, podeljeno, tačka, zarez, kosa crta i dobijamo status: BUKA.

Pokušam da šestarom i lenjirom izvučem drugi ugao posmatranja. Pomislim da je možda problem u meni. Možda me je sodomizovao provincijski psiho ultra nonalter "trudim se da budem pop" u tročetvrtinskom taktu, tresući se u ritmu preplanulih guzica u crvenim kožnim foteljama u centru grada.

Crtam ja tako, balavim nad kružnicama, mrljavim dijagramima, izometrijom (početni simptomi pionira uhvaćenog u klopku)... Možda su za čitavu ovu anaboličku audio dezorijentaciju (čitaj kao audio drkavelisanje) kriva tri VELIKA DŽEJ (JJJ - slava im!) urezana na dnu mojih leđa, koja mi (slava im!) još uvek drže kičmu pravo. I dok "pokušavam da iznedrim 0.2 promila tolerancije" jednačine sa tri nepoznate (a sve to u pokušaju zauzimanja još jednog ugla posmatranja), uviđam da je cela ta rabota na novom belom parčetu papira jedan veliki zločin (R. R. osuđena na godinu dana zatvora, tri godine uslovno).

Rasplet situacije: Mirko i Slavko nastradali usled nedostatka zvučne izolacije. Mala napomena - članovi "Klopke" su svoj nastup u Zrenjaninu najavili kao "potpuni ambijentalni noise terorizam overloaded". Pomislih da momci imaju žešći smisao za humor, ali to očigledno ne beše duhovita opaska već obećanje. Dobro, bar umeju obećanje i da ispune, što (morate priznati) ovih dana retkima polazi za rukom.

"Posle onoga što je napisano" bilo bi moje izražavanje zahvalnosti Kulturnom centru (časna pionirska da više nije u pitanju sarkazam) zbog njihove brige o omladini selendre naše pod kartonskim kulisama grada. Jer, Kulturni centar je u svojoj ponudi performansa, izložbi, filmskih projekcija, predstava i koncerata imao veliki broj prilično izvanrednih ostvarenja (sve pohvale za ciklus filmova DŽima DŽarmuša, koncert "Partibrejkersa", koncert Gradskog duvačkog orkestra, predstavu "Cekoma", itd.).

Ali, mali prijateljski savet: kada naredni put poželite da nas počastite besplatnim ostvarenjem muzičkog sastava u rangu "Klopke za pionira", prvo preslušajte bar jedan njihov album. Hvala unapred!