...
Pošto su gosti iznenađenja, momci iz benda Goribor, odustali od nastupa usled nekih tehničkih komplikacija, posle Elektrolaste na scenu izlazi Klopka za Pionira. I tu počinje ekstravagantniji deo večeri. Svojim pulsirajućim zvukom na keca su zavladali prostorom ispunjavajući beskompromisnom bučnom meditacijom svaki kubni santimetar, kako van mene tako i u meni.. .i ne samo to... imao sam osećaj da su ovaj prostor i ovi ljudi tek rezonator koji Klopka koristi da svoju poruku pošalje mnogo dalje, u sve svetove kojih se dotiču umovi prisutnih, ili pak direktno u kosmos, u koren svega postojećeg... bez obzira na to da li ste njihov simpatizer ili ne, snagom svog zvuka Klopka vas ne ostavlja ravnodušnima... i da se razumemo, u pitanju nije neka melodična muzika, već čisti nojz. Na pamet mi pada rečenica koju u nekom domaćem filmu izgovara Aleksandar Berček, "Vreme je da se isfura jedan fazon do kraja", i definitivno se slažem sa tim da ovde imamo posla sa nečim takvim. Nadam se da se članovi benda neće uobraziti ako budu ovo čitali, ali za mene je svako slušanje njihovog živog nastupa psihodelično iskustvo. Mislim da sam nagoveštaj tog osećaja možda imao kada sam kao srednjoškolac preslušavao album NYC Ghosts od Sonic Youth-a.
Sa druge strane, fenomenalna stvar je ta što se tekstovi Klopke čuju na jednom mestu kao što je Dom Vojske. Sama ta činjenica govori mnogo o trenutnom stanju sredine kao što je Pančevo. Posle četrdesetak minuta Klopka je završila svoj set, ali grupica vernih fanova ispred bine traži još. Nisam verovao da iko od prisutnih može još. I šta se dešava, bend se vraća na binu, i u fazonu "tražili ste još, e pa evo vam", kreće niz najprovokativnijih numera! Osvrćem se oko sebe, na svu sreću predstavnici Vojske su odavno napustili lokaciju ne izdržavši talase buke, od uniformisanih tu je samo grupica devojaka koje su došle da podrže koncert obučene u pionirske kostime...futuristički dizajnirana zgrada Doma Vojske u potpunosti je vizuelno podržala zvuk ovog benda. Tokom svog seta, Klopka je vladala prostorom kao da je nikla na njemu.
Posle koncerta, zavladala je opuštena i tiha atmosfera, nalik nekom post-katarzičnom stanju olakšanja i rasterećenosti. Treba spomenuti da je ovaj koncert bio poslednji od tri u nizu. Prethodili su mu koncerti u Sremskoj Mitrovici i Lazarevcu, tako da bi se to moglo nazvati i nekom mini turnejom. Članovi bendova i ljudi okupljeni oko njih potrudili su se da vizuelnim identitetom što bolje podrže dogadjaj, te vam dostavljam neke od plakata i flajera koji su pratili turneju...
Veliki pozdrav, Volodja iz kutije
(Helly Cherry web zin, www.hc.co.sr )