Klopka za pionira je po drugi put predstavila svoje najnovije muzičko dostignuće, album Planetarni čovek. Raniju, haotičniju muzičku sliku KZP zamenjuju pesmama koje imaju manje improvizacije a više forme, te na trenutk zvuče i kao rok bend nekog težeg usmerenja.

Dobra vest je da se u bend vratio stari član Vlada Lenhart (Petrol, Pamba), koji svojim čvrstim i teškim bas deonicama pomaže dinamici benda. Gitarista i laptop operater, Damjan, zaslužan je za noise stranu zvuka benda, distorzirana i metalizirana gitara sa ehom pravi zvučni zid ispod kojeg stoje sintetički marširajući zvuci ritam mašine, neobične melodije, od noise dekonstrukcije do ambijentalnih pasaža urbanih i mehanizovanih sredina, sa pištanjem elektronike, repeticijom zvukova. Svaki takt muzike ima određenu masu koja svoje teške korake čini u ritmu udisaja i izdisaja.

Ovakav zvuk dobija kontekst i društveni kritički okvir u vokalno-tekstualnoj izvedbi pevača Milete, koji peva svesno jakim ali monotim izvikujućim glasom koji donekle podseća na držanje političkih govora na mitinzima. Pod uticajem japanskog noisea, kakav je, recimo, autoru ovog teksta poznat bend Zeni Geva, bend izražava sav taj politički užas života u nacionalističkoj provinciji punoj zabluda i neznanja, klerikalizma, sada je manje tekstualno direktan i po formi skloniji eksperimentu, kao u slučaju pesme Siromašni Edvard.

Svoju kritiku društva dopunju najnovijim zbivanjima i jačanju određenih neoliberalnih ekonomskih tendencija koje se paradoksalno izvrću u antiliberalne kretnje, i na to dodajući komentar o korupciji organa reda u pesmi čiji refren ponavlja "fiskalna kasa za dilera grasa".

Svoj prosvetiteljski rad najbolje pokazuju u pesmi Karta sveta, implicitnoj kritici ksenofobije i zatucanog rodoljublja kroz tekst: "da li si ikada gledala kartu sveta, i na njoj tražila svoj grad. Tvoj grad ne postoji, svi gradovi su tvoji ... Karta sveta samo je planeta, uzalud podeljena na države". Ovom prilikom je bend insistirao više na najnovijim pesmama, zapostavljajući ranije radove, što je šteta za ukupnu predstavu o radu ovog benda.

Miloš Trifunović (preuzeto iz web magazina Plastelin, www.plastelin.com)