Kao što znate, mi koji smo podanici manje vrednih država, moramo tražiti dozvolu za ulazak u bogate zemlje. Potrebno je predati šolju krvi uz neophodne dokumente koji dokazuju da nećemo pojesti nikoga iza Šengen-zida. U italijanskoj ambasadi rade pristojni ljudi, niko nije vikao na nas, a i progledali su nam malo kroz prste pošto ne zadovoljavamo baš sve uslove. Sve je to jako naporno, toliko vremena je potrebno da bi se prevazišle administrativne prepreke da uopšte nismo imali vremena za razmišljanje o tome šta ćemo svirati.

Pozvani smo na festival savremene umetnosti Ibridamens, u malom mestu zvanom Tarcento. Tamo postoji fantastičan kulturni centar, Hybrida, to je sve izgradila Evrposka Unija. Nalazi se blizu alpskih obronaka, pored reke Tore. Prelepo mesto, ali sever Italije, ima dosta fašista. Na gupu mladih entuzijasta koja vodi Hybridu lokalno stanovništvo gleda kao na bandu koju treba ukinuti, zabraniti, zatvoriti ili bar zaobilaziti. U okviru izgradnje centra, napravljen je i most. Mnogo je ljudi koji ne žele da pređu preko tog mosta jer prolazi pored "onih narkomana". U centru Tarcenta možete kupiti kalendar sa likom Benita Musolinija. Taj deo italije je poznat po raznim domaćim proizvodima, raznim biljkama, dozvoljenim i manje dozvoljenim, raznim vrstama rakije i vina, ma ima svega. Ljudi u Hybridi su vedri iako im preti zatvaranje pošto je lokalnu vlast preuzela neka zaostala partija koju vodi neki kreten. Koncert je bio odličan, imamo i snimak, to ćemo verovatno objaviti pre trostrukog albuma koji smo obećali za sledeću godinu. Radni naziv živog albuma je "Islam je rješenje".

Pre Tarcenta smo svirali u nekom malom mestu blizu Gorizije. Nakon X granica i Y sati vožnje, upali smo na kraj tonske probe grupe Sabot. Oni su baš žestoki. Pustili su nas da sviramo i mi, ali smo se povukli malo u ćošak, da ne smetamo. Taj koncert je bio očajan, ali dobra proba. Spavali smo u klubu. Tamo svako selo ima neki klub u kome može da se svira i spava.

Posetili smo i stari srpski grad Trst. Imali smo problema za kuntare - postoji prazan stan, ali ključ je u Londonu i na kraju smo spavali u kombiju. Padala je kiša celu noć. Gde god smo stigli doneli smo kišu. U Tarcentu nije padalo ništa dva meseca pa su se ljudi obradovali, ali u ostalim gradovim kiša uopšte nije bila neophodna. Koncert u Trstu nije mogao da se održi jer nije bilo vremena da se organizuje kako treba, ali pao je preliminarni dogovor za proleće sledeće godine. Na ulici u Trstu neki čiča svira teremin, stari srpski instrument poznat po Dorit Chrysler.

U Metelkovoj je bilo odlično, organizator koncerta je nacrtao i plakate, dao nam da pijemo, jedemo i spavamo, i još nam radio ton. U publici je bio i stari poznanik Damir Avdić, uskoro dolazi ponovo u Srbiju. Svirali smo isti set kao u Tarcentu, nove stvari plus improvizacija, gitare uglavnom položene na sto. Trajalo je oko sat vremena. Oprema je već počela da daje znake iscrpljenosti od puta, sve polako otkazuje i kvari se. Pola laptopa se ne čuje, kablovi prekidaju, Elki se pokidao činč na reverbu i činilo se da je veliki zvučnik prestao da radi (srećom nije).

Metelkovu trenutno ne nameravaju zatvoriti, imaju više sreće nego Italijani, ali ako neko poželi, može vrlo lako jer oni sve rade više manje na crno. Ispred kluba Menza pri koritu u kome smo svirali, neka omladina je pevala na sav glas razne poznate pesme. Ujutro ispod klupe, nekoliko praznih kutija tableta. Eh...

Finale u Sarajevu. Stigli smo kasno, ujutro na kafu na Baščaršiju, konobar kaže pročitao u novinama da svira i Sabot. Došao je na koncert posle. U Srajevu smo svirali samo najžešće pesme, da jebe što bi rekao Racković. Bilo je i otimanja mikrofona, jako zabavno. Plafon je nizak pa je Mileta mogao da mlati po njemu thunderom. Jedva smo namestili zvuk, klub Bock je prilagođen klasičnoj bas bubanj gitara postavi pa je bilo problema. Jedno pojačalo otkazalo, ali tu je bio ogromni stari Maršal uključen u Orange. E to je pravi zvuk, nikad zabavnije za svirati.

Upoznali smo prijatelje sa majspejsa i lokalne scene (koja ne postoji, baš kao i ovde). Ekipa oko Casasaur records, sjajni ljudi, sutradan smo išli na kafu i da dogovorimo dalju saradnju. Uskoro ćete moći pročitati više o Casasauru u Pionirovom glasniku. (Članak na Wikipediji: http://bs.wikipedia.org/wiki/Casasaur).

Pazi kako je bosanska wikipedia noise friendly: http://bs.wikipedia.org/wiki/Noise_muzika - "U Srbiji jedan od najinteresantnijih bendova u novo vrijeme je Klopka za pionira."

Trebalo je da sviramo i u Kninu, ali tamo su koncerti samo vikendom, nije moglo da se uklopi, šteta.

To je to ukratko. Sutradan kući, na granici nas pitaju kako se zove grupa. Klopka za pionira? Nikad čuo.

(fotografije i zastave: Marko Krojač)