Misija

BLTC RESEARCH je osnovan 1995 godine sa ciljem da promoviše raj-inženjering. Posvećeni smo ambicioznom globalnom tehnološkom projektu. BLTC traga za načinom da oslobodi sve biološke jedinke patnje. Ne samo ljude, nego sva živa bića koja mogu da osećaju.

Čudno? Apsurdno? Ne. Put post-darvinističke tranzicije ka svetu bez patnje je jednostavan, tehnički izvodljiv i moralno hitno neophodan.

Danas, život na zemlji kontroliše samoreplicirajuća DNK. Sebični geni čine da je patnja ukorenjena u celom živom svetu.

Sve tradicionalne religije i sve socijalne i ekonomske ideologije, kao i sve političke partije, imaju nešto zajedničko. Svi ignorišu biohemijske korene naše patnje. Bučna i trivijalna dnevna politika nas odvlači od onoga što mora da se uradi.

Srećom, stari darvinski red - vođen slepom prirodnom selekcijom i nasumičnim genetskim mutacijama - osuđen je da ode u istoriju evolucije. Jer, bionauka trećeg milenijuma nam omogućava da promenimo naš genom, redizajniramo globalni ekosistem i stvorimo genetički preprogramiran dobar život.

U novoj reproduktivnoj eri koja dolazi, biotehnologija će nas učiniti pametnijima, srećnijima i boljima. Post-darvinistički superumovi mogu u potpunosti ukinuti "psihičku" i "mentalnu" patnju.

Etički značaj odluka koje donosimo se mora naglasiti. Jer uskoro ćemo biti primorani da izaberemo koliko patnje u živom svetu želimo da zadržimo ili stvorimo. Ili, možemo odlučiti da jednostavno ukinemo svu patnju. Život na zemlji može biti sastavljen od raznovrsnih nivoa ekstatički dobrog života, preko granica normalnog ljudskog iskustva.

Na kraju, najveća prepreka celoživotnom superzdravlju i svetu bez patnje će pre biti ideološke nego tehničke prirode. BLTC RESEARCH zato promoviše raj-inženjering kao ozbiljnu akademsku disciplinu i zrelu primenjenu nauku.

*

Bob Collier:

Iskreno, meni ovo deluje kao nešto što je napisao neki student sa kompleksom Johna Lennona, overdoziran naučno fantastičnim stripovima i pseudo intelektualizmom, ali, to je samo moje lično mišljenje, naravno. Šta ja znam? Zaključite sami šta sve ovo znači vama.

Ipak, ima nekih nagoveštaja koji mi govore dosta o tome kako biopsihijatri razmišljaju.

Ako ideje koje su predstavljene na sajtu BLTC jesu nešto što se može povezati sa sistemom verovanja koji se nalazi iza kulta biopsihijatrije, dosta dobro objašnjava zašto tako često odgovor njihovih istomišljenika na problem neželjenih efekata raznih medikamenata na tržištu uvek biva - potraga za novim, "boljim" drogama, a nikada potraga za boljim vrstama tretmana.

Izgleda kao da su biopsihijatri jednostavno u potrazi za "srećnim pilulama" koje su napravljene da reše sve "probleme" čovečanstva. Zar je to sve?

Ako je tako, ovi ljudi su polupali lončiće. Da, bilo bi sjajno da ne moramo da preuzimamo odgovornost za svoj život, da ne moramo da učimo da bi se razvijali, da ne moramo da vežbamo našu sposobnost da svesno kontrolišemo misli i raspoloženje da bi ostvarili odgovarajuće ponašanje, da ne moramo da pazimo na svoje telo i razvijamo odnose sa drugima - da ne moramo da RADIMO ništa da bi stvorili život vredan življenja. Kako bi bilo divno da samo progutamo tabletu i sve je rešeno!

Ali, to se neće desiti. Kada popijete pilulu, sve ove stvari neće biti urađene nego ćete jednostavno zaboraviti da ih uopšte treba uraditi. Zato se ljudi i drogiraju. Usput se dobije i dobra porcija kolateralne štete po organizam. Medikamenti često čine više štete nego koristi. Dobrodošli u raj!

Reč "biopsihijatrija" je sastavljena od reči "biološka psihijatrija". Biološko je nešto što se odnosi na biologiju ili žive organizme. Čini se da ideje koje promoviše takozvana biopsihijatrija u stvari nisu biološke. One su biomehaničke, što je potpuno druga stvar. Ako bi se biopsihijatrija preimenovala u biomehaničku psihijatriju, sve bi bilo jasnije - oni zagovaraju shvatanje da ljudska bića nisu ništa do biološke mašine čije ponašanje može da se koriguje po volji putem farmaceutske tehnologije.

*

David Pearce, osnivač BLTC-a:

Moja glavna preokupacija je upotreba biotehnologije u cilju ukidanja patnje. Abolicija patnje među ljudima - a kamo li u celom živom svetu - većini izgleda kao utopijska fantazija. Zato sam 1995. napisao manifest (zove se Hedonistički impreativ) da bih pokazao kako se to može ostvariti. Predviđam da će naši potomci uživati genetički preprogramirani dobar život koji je mnogo, mnogo bogatiji nego život danas.

Ja sam britanski filozof - mada ne morate biti utilitarni etičar da bi ste zagovarali svet bez patnje. Ja sam takođe vegetarijanac / vegan treće generacije. Od kada pamtim, bio sam prestravljen svakom patnjom.

Frustrirajuće je kako su blagoumni ljudi koji brinu o patnji drugih  često najmanje spremni na beskompromisnost s kojom treba prići pronalaženju bioloških korena patnje.

Moje interesovanje za nanotehnologiju je pomalo neobično. Potiče iz potencijala upotrebe nanotehnologije u proširivanju abolicionističkog projekta van uskih interesa sopstvene, ljudske, vrste. Među ljudima, nadolazeća reproduktivna revolucija "dizajniranih beba" trebalo bi da obezbedi da se naši loši geni iskorene iz genoma. Svaka predispozicija za depresiju ili anksioznost će nestati kroz kvazi-racionalne odluke budućih roditelja. Manje intuitivno, tržište, ako ne moralno saosećanje, može dovesti do globalnog veganizma. Kako razvijamo jednoćelijske proteinske tehnologije, dolazak ultra jeftinih, ukusnih namirnica izazvaće kolaps današnje industrije hrane - ili bar transformaciju ka alternativama koje ne uključuju životinjski holokaust kao danas.

Ipak, to nije dovoljno. Abolicija patnje među svim živim bićima koja osećaju zahteva više. Zahteva ponovno ispisivanje genoma i redizajn kompletnog ekosistema. Ovakav mega projekat zahteva nanorobotiku i računarske resurse kakve nećemo videti u našem veku.

Tehnofantazija? Moguće. Možda ćemo odlučiti da očuvamo prljavu stranu života zauvek. Ali ako mislite da je minimiziranje patnje dobra ideja - a bionauka ima odgovore - onda je Internet kampanja sa ciljem da se pridobije podrška razumna strategija. Tehničke prepreke ostvarivanju sveta bez patnje su verovatno manje nego što biokonzervativci misle. Zato sam u protekloj deceniji vodio BLTC Research kao mašinu za promociju abolicionističke agende. 1998. godine sam osnovao - zajedno sa švedskim filozofom Nickom Bostromom - Svetsku asocijaciju transhumanista. Takođe sam osnivač Abolicionističkog društva i član Instituta besmrtnosti i Fondacije za produženje života.

U sledećoj deceniji, želim da naučim više o molekularnim substratima emocija - posebno me zanima (hipotetička) finalna zajednička putanja impulsa zadovoljstva kroz mozak. Zašto je ovo važno? U ovom kontekstu, iz 3 razloga.

Prvo, najvažniji prigovor koji se čuje u vezi mogućnosti večnog života je da bi besmrtnost bila dosadna. Ovo je svakako zabluda. Kada jednom zagospodarimo svojim emocijama, svaki trenutak našeg produženog života može biti uzbudljivji nego što je danas uopšte fiziološki moguće. To ne znači da će kvazi-besmrtnicima sve biti neverovatno zanimljivo - kao što ni genetska predispozicija za celoživotno blaženstvo ne znači ujednačenu sreću svo vreme. Mogu postojati različiti nivoi interesovanja. Umesto očaravajući, neki aspekti kvazi besmrtnog života bi bili samo zaista dobri.

Drugo, bolje razumevanje substrata emocija će dovesti do efektnog tretmana poremećaja raspoloženja. Neki od nas možda žele neograničen život. Ali, ne smemo zaboraviti da postoje milioni depresivnih ljudi koji nose teško breme, kojima se život čini predugim. Na nama je odgovornost da i njima pomognemo da se izvuku iz toga. Bionauka može pomoći svima.

Treći razlog zbog koga je dekodiranje molekularne mehanike emocija potencijalno veoma važno je manje vidljiv. Indirektno, ono će doprineti cilju da studije svesnosti postanu eksperimentalna disciplina. Danas obično delimo našu svesnost na budno stanje i snove. Lako je zauzeti stav da su ovo jedini načini postojanja. Ipak, budnost i snovi su samo dva minorna pojavna oblika u okeanu osećajnosti koji smo tek počeli da istražujemo. Na žalost, iako veoma poštujem doktora Alexandera Shulgina, ne mislim da je etički zagovarati korišćenje farmakoloških oruđa koja su potrebna da bi se istražio ovaj nepoznati prostor pre nego što budemo u potpunosti kontrolisali suštinu naših darvinijskih emocija. Kada se jednom naša paleta osećanja bude mogla menjati po volji, to će se i te kako isplatiti. Evo jednog primera. Neke droge koje menjaju svest, izazivaju osećanje da nekoliko minuta traju kao večnost. To može omogućiti našim potomcima da žive subjektivno onoliko dugo koliko žele. I to svakog dana! Post-ljudi neće poimati vreme na isti način kao njihovi preci - primati.

Kada ćemo postići produženje života? Na jedan skromniji način, to je već danas moguće. Uz brutalno smanjenje unesenih kalorija za 40% i zdrav životni stil, maksimalni životni vek bi se produžio za 20% do 30%. Uz to se može razmotriti i primena nekih medikamenata koji će popraviti raspoloženje i odagnati napetost koju izaziva hronični osećaj gladi. Takođe, uskoro će se pojaviti lekovi koji proizvode iste efekte kao dijete ali bez potrebe za odricanjem od hrane. Ipak, ozbiljne genetičke terapije koje radikalno produžavaju život su decenijama daleko, a najveća prepreka je nemogućnost izvođenja adekvatnog probnog korišćenja ovih terapija na ljudima.

Jednog dana, naša vrsta će ponovo napisati sopstveni genetski kod tako da će večna mladost biti genetski programirana. Potencijalno, neograničen životni vek bi bio nešto divno. Ipak, to je samo jedan aspekt pravog post-čoveka. Setite se kako su studije pokazale da šest meseci nakon dobitka na lutriji, ili gubitka pokretljivosti tela u saobraćajnoj nesreći, većina ljudi se vraća na prethodno stanje uma, zadovoljstvo životom im se u suštini ne menja. Nakon kratkotrajne euforije zbog dobitka večne mladosti, može se desiti nešto slično. Ako ne rekalibrišemo hedonički tonus našeg uma, kvalitet naših života kao kvazi besmrtnika neće biti mnogo bolji nego u prošlosti. Srećom, ova briga je suvišna. Kombinacija neograničenog životnog veka i radikalno obogaćenje raspoloženja je recept za večno blaženstvo. Ovo može poslužiti kao dobra definicija u medicinskom, naučnom ali i popularnom smislu pojma - raj.

*

David Pearce, 1 avgust 2005

Na čemu sam?

100 mg amineptina (Survector) i 2 x 5 mg selegilina (l-deprenyl, Eldepryl) dnevno. Takođe uzimam omega3-bogato flxseed (semenke lana), kao i LEF-ov miks "Produženje života" i resveratol sa guercetinom. I to je sve, bar za sada.

Amineptin povećava istraživačko ponašanje kod pacova. Od kada ga uzimam, obuzima me želja da proputujem svet, penjem se po vulkanima u Indoneziji, istražim Maču Piču i družim se sa džinovskim kornjačama sa Galapagosa. Ovi sporedni efekti nisu navedeni na pakovanju.

(Jedno malo drugačije mišljenje o amineptinu stiže iz Brazila:

Čuvajte se Survectora. U Brazilu, prodavao se slobodno i moji roditelji su se navukli. Lek im je prepisao doktor. Moj otac je uzimao oko 20 pilula dnevno! Poludeo je i naš porodični posao je propao, a ostali smo i bez kuće...)

*

Još jedno rešenje nudi čovek koji je već otkrio prsten besmrtnosti,  Alex Chiu:

https://www.klopkazapionira.net/index.php?category=30&content=318