Cestitamo Generaciji...

Ne verujem da smo uspeli!

Prema onom sto kazu danasnji pravnici i birokrate, svi mi koji smo bili deca
u , 50-ima,60-ima, 70-ima i ranim 80-ima,verovatno ne bi trebalo da smo zivi. Deciji kreveti su nam bili obojenivristecim bojama na bazi olova.

Nismo imali zastitne poklopce ili brave na flasicama lekova, vratima i
ormaricima, a kada smo se vozili na biciklu,nismo imali kacige. Da ne spominjemo rizik kad smo autostopirali...

Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojaseva i vazdusnih jastuka.

Pili smo vodu sa cesme u dvoristu, a ne iz flase.

Uzas!

Jeli smo kolace, hleb i mast i pili gazirana slatka pica, ali nikada nismo
bili debeli, jer smo se stalno igrali napolju. Delili

Smo jedno gazirano pice sa cetiri prijatelja, iz jedne flase, i niko od toga
nije umro.

Provodili smo sate gradeci male automobile od raznoraznih otpadaka i onda se
spustali niz brdo, da bismo tek onda otkrili da smozaboravili na kocnice. Nakon sto smo se nekoliko puta zabili u zbunje,
resili bismo smo problem.

Otisli bismo smo od kuce ujutro i igrali se po ceo dan, vracali smo se kuci
kada bi se napolju upalila ulicna svetla.

Niko nije sa nama razgovarao po ceo dan.

Nismo imali mobilni.

Nezamislivo!

Nismo imali Play Station, Nintendo, X- Boxes, video igrice, 99 satelitskih programa na televiziji, filmove na videu, surround sistem, mobilne telefone,  kompjutere ili Internet chatove.

Imali smo prijatelje! Izasli bismo iz kuce i nasli ih.

Igrali smo izmedju dve vatre i ponekad bi nas lopta stvarno zabolela.

Padali smo s drveca, znali smo da se posecemo, polomimo kost ili zub, i zbog
tih nesretnih slucajeva nije bilo nikakvih sudskihtuzbi.

To su bili nesretni slucajevi. Niko nije bio kriv osim nas.

Tukli smo se i udarali jedni druge, dobijali modrice i naucili tako da ih
prebolimo.

Izmisljali smo igre sa stapovima i teniskim lopticama, i iako nam je bilo
receno da ce se to dogoditi, nikome nismo iskopali oko.

Vozili smo se na biciklu ili prosetali do prijateljeve kuce, pokucali ili
pozvonili na vrata, ili samo usli i igrali se sa njim.

Nisu svi drugari ulazili u ekipu.

Oni koji nisu, morali su da nauce da se nose sa razocaranjem.

Neki ucenici nisu bili pametni i vredni kao ostali i nekada su pali razred i
morali su ga ponavljati.

Zamislite samo to!

Testovi se nisu prilagodjavali iz bilo kog razloga.

Nasi postupci su bili samo nasi.

Posledice su bile ocekivane.

Sama zamisao da nas roditelji vade iz nevolje ako smo imali problema u skoli
ili sa zakonom bila je nezamisliva.

Oni su ustvari podrzavali skolu i zakon.

Neverovatno!

Ova generacija je proizvela neke od najboljih preuzimatelja rizika,
resavatelja problema i pronalazaca,

IKADA !

Imali smo slobodu, neuspeh, uspeh i odgovornost i naucili smo da se s tim
nosimo.

I vi ste takvi.