Die schmluggler haben ihre waren glücklich durchgebracht

Vratili smo se kući, nije tako loše ovde, mada nije loše ni tamo. A što je lepo u Nemačkoj... A u Berlinu...

Prva prepreka na svakom putovanju balkanske sirotinje u Evropu je viza jer ima pasoš nema viza, to nas jebe. Prikupljanje dokumenata, pravljenje garancije, stajanje u redu, čekanje na odgovor... Proces je dugotrajan i naporan. Izdrži se sve to, ali je problem što onda ne ostaje puno vremena da se pripremi program, merčandajz, da se vežba, da se dovrši miks albuma i umnože diskovi, da se napravi plakat i najave koncerti...

Mi smo imali sreće da nas je u Nemačku pozvala organizacija koja pripada visokoj kulturi, Lew Kopelew forum, ozbiljni ljudi. U konzulatu su nam prvo rekli da sačekamo nekoliko nedelja pa će nam javiti da li su nam odobrili ulazak u Nemačku (to je bilo dva dana pred planirani polazak), ali nakon telefonskog poziva iz Foruma i malo ubeđivanja, pristali su da nas puste odmah. Dobro je da su se prizvali pameti, zamalo da ispadnu glupi.

Prva neočekivana stvar koju smo doživeli je izuzetno lako prelaženje granica. Ni na jednoj granici nas nisu zadržali da nas ispitaju ili pretresu kombi (kao onomad kada smo išli u Mostar). A to je još čudnije ako se uzme u obzir kako izgledamo mi i Markov kombi... Dobra sreća nas je pratila tokom cele turneje. Kada smo se vraćali, na granici između Italije i Slovenije je padala kiša i nije bilo nikoga - samo su nam mahnuli da prođemo. Preskočiću listu stvari koje smo prošvercovali preko granice. Ne, ne, nije to što mislite, nismo doneli ništa iz Amsterdama.

Krenuli smo u utorak ujutro, a uveče smo već bili u Regensburgu. Koncert smo nažalost morali otkazati, ali naš prijatelj Peca (www.photobunt.org) je svejedno napravio žurku. Bavarci mnogo piju, dobro jedu i izuzetno su prijatni ljudi. (Stade sve u jednu rečenicu!)

Sledeća stanica - Keln. To je lep i velik grad, ima najveću katedralu u Nemačkoj. Ispred katedrale je fontana u kojoj se može videti neobičan ornament koji neverovatno liči na seriju kukastih krstova. Opa! Kao slučajno!

Keln je konzervativan grad, ali ima dobrih ljudi i klubova - to je zato što ima dosta studenata.

Naš čitav put u Nemačku i Holandiju zapravo je finansirala organizacija Lew Kopelew forum. U njihovoj galeriji je Mark imao izložbu fotografija snimljenih u Jugoslaviji, a naš zadatak je bio da osviramo kratak koncert na otvaranju. U publici su uglavnom bili stariji ljudi pa smo morali svirati tiho i ambijentalno. Spremili smo kratak, prigodni komad za klavir, federe i trake.

Sutradan smo svirali u klubu Kolbhalle, isto u Kelnu, ali sada noise nastup. Koncert je bio neprijavljen, dakle ilegalan. Ton je bio loš, ali smo dobro svirali (kao i uvek). Publika je bila internacionalna, upoznali smo jednog Rusa kome se sviđa Planetarni čovek, njegovog prijatelja koji je došao u Keln iz Ukrajine, a nagovorili smo i Jeroma iz San Franciska da svrati na koncert. Jerom se posle nije javio, ne znam da li je žurio kući ili je pobegao... Ne bi trebalo da je pobegao, on sluša Shellac i takve stvari.

U Kelnu uskoro konačno treba da počne izgradnja džamije. Međutim, kako je to konzervativna katolička sredina puna desničara, po gradu se dele leci koji pozivaju da se «zaustave džamija, mujezin i terorizam». U Kelnu živi 120000 muslimana.

Kelnsko pivo je lagano i osvežavajuće, ali po mišljenju nas nekoliko sa Balkana, nije tako dobro kao bavarsko. (Izvinjavam se prijateljima iz Kelna.)

A onda pravac Amsterdam. Proveli smo nedelju dana na brodu Stubnitz (www.stubnitz.com). Više o brodu možete pročitati ovde: http://www.pionirovglasnik.com/?category=46&content=505
Na brod smo doneli DVD «Bitka na Neretvi», i film se prikazivao danima na mnogobrojnim monitorima. Čak i za vreme rege žurke. U potpalublju, na bini praši jamajčanski sound system, a iza njih na ekranima ratuju partizani.

Naš koncert je bio glasan, u prvoj polovini malo naporan, a u drugoj skoro savršen. Za vreme koncerta, Nosty Le Fuckers su sprovodili akciju sitoštampanja garderobe. ( http://www.myspace.com/nostylefuckers ,

http://fleischereiblog.de/ )

Koncert je prenošen preko internet radija http://www.wirelessfm.net a snimljen je i audio i video.

Amsterdam je ok i sve to. Ali! Ako želite da posetite pravu metropolu, jedini izbor je - Berlin. E to je pravi grad. U Berlinu smo proveli takođe nedelju dana, u bivšem skvotu. (O sudbini skvotova Berlina čitajte ovde:

http://www.pionirovglasnik.com/?category=46&content=436 )

Skvot u kome smo boravili se nalazi u Istočnom Berlinu, sastoji se od tri zgrade koje su međusobno spojene. U njemu živi dosta ljudi i uspeli su da ga otkupe. Još jedno 17 godina će otplaćivati kredit, ali pošto ih ima puno, stanovanje ispadne prilično jeftino. U skolopu kompleksa se nalazi i kafić sa najjeftinijim pivom i odličan (uglavnom punk) klub.

U Berlinu smo svirali u klubu Erscholaque. To je jedan od mnogobrojnih underground klubova u centru grada. Polovinu publike su sačinjavali zalutali turisti, što se videlo po tome što su otišli već pre polovine. Ovaj nastup je bio verovatno najbolji na celoj turneji. Skoro sve je funkcionisalo odlično, a konačno smo nabavili i odgovarajuće naočare koje služe za odvajanje od realnosti tokom sviranja. Koncert je ponovo prenošen preko wirelessfm.net, ali bilo je nekih problema, izgleda da stream uopšte nije radio.

Da ne bude sve savršeno, koncert u Trstu je otkazan. Ali zato smo ponovo svratili u Regensburg, da proverimo još jednom da li je pivo najbolje u Bavarskoj i da odsviramo jedan specijalni koncert za Pecu i ukućane. Potpuno improvizovan, na podu, za 5 ljudi i jednog psa. Pošto smo dobro svirali, dozvolili su nam da ostanemo još jedan dan.

Na kraju turneje, Tolmin. Tolmin je malo mesto u Sloveniji, ali veoma poznato, posebno po metal festivalu.

U Sloveniji je nedavno uvedena zabrana pušenja u zatvorenom prostoru. Zato svi obično stoje na stepeništu kluba, a unutra se silazi samo po piće. A mnogo se pije, do patosa. Imali smo kratak intervju za lokalnu televiziju i od voditeljke smo saznali da je u drevnoj prošlosti, dok Slovenija još nije bila u EU nego u SFRJ, tu bio zemljotres. Da bi se skupio novac i popravila šteta, građani Vojvodine su radili jedan dan besplatno. Zato je jugonostalgija u tom kraju na visokom nivou, ali sa šaljivim pristupom. Nedavno je bila godišnjica sa pionirskim kostimima i partizanskim pesmama. U Tolminu treba probati Medveđu krv - to je nešto između rakije i likera, crveno, ukusno i izuzetno slatko. Ne sme se popiti previše.

U povratku se nastavio zeleni talas prelazaka granica i ni na jednoj nas nisu pretresali, čak ni Srbi. Isto kao i prošle godine, pitali su nas kako se zove grupa, ali i dalje niko od graničara nije čuo za nas.

Turneja je trajala skoro mesec dana i kući smo se vratili sa profitom od 5 evra.