Moje fantazije

Kada sam bila mala, moja mama i ja smo učestvovale u rekonstrukciji masakra indijanaca. Organizovana je od strane East Carolina univerziteta u Greenville-u, NC ( Severna Karolina - prim. kzp ). To je bilo za potrebe snimanja serije.

Nosile smo haljine od kože i bile smo bose. Priča je bila o nekom indijanskom plemenu koje je optuženo za neki zločin. Lokalni seljaci su masakrirali celo pleme. Bilo nas je dvadesetak, uglavnom studenti, žene i deca. Svi smo se pravili da smo mrtvi, u indijanskom selu specijalno napravljenom za snimanje scene.

Iako to nisam razumela tada, uživala sam da me pomeraju dok se pravim da sam mrtva. Takođe sam razvila i fetiš prema stopalima. Posle ovog iskustva, uvek sam uživala u svakoj prilici da se pretvaram da sam mrtva. Kada bi se igrali kauboja i indijanaca ili rata, dobro sam ginula, bosa ako je ikako bilo moguće.

Kako sam odrastala, maštala sam o tome kako bivam ubijena u raznim situacijama. Pomalo je smešno, gledala sam krimi romane na kioscima i zamišljala da sam jedna od mrtvih devojaka koje se pojavljuju u njima.

Čak sam se prijavila za vežbu ponašanja u elementarnim nepogodama i nesrećama. Glumila sam mrtvu devojku na plaži. Tema vežbe je bila eksplozija broda na krstarenju.

Uživam da zamišljam kako me ubijaju, a to uključuje i seksualnu zloupotrebu mog tela. Iznenađuje me kada me momci pitaju "zašto bi jedna žena volela ovakve fantazije"? Zašto da ne? Razmislite, ja sam veoma nezavisna osoba koja drži stvari pod kontrolom. U mojim fantazijama, ubijena sam i gubim kontrolu. Moj ubica može raditi šta god želi sa mojim telom. Ne moram da radim ništa, samo se prepustim. Ne mislim da je to stvar dominacije i mazohizma, više se radi o odvojenosti, pomirenosti. Veoma me uzbuđuje kada samo pričam o tome kako bih izgledala mrtva, sa kim bih bila, koji je scenario koji vodi do mog kraja.

Imala sam samo nekoliko seksualnih partnera. Pored Gerija ( moj muž ), samo jedna osoba je delila moje fantazije. Gerija ne uzbuđuje ideja seksualnih odnosa sa mrtvom devojkom, ali se uzbudi kada vidi da to mene uzbuđuje. Takođe, ja mu sve što mora da uradi nadoknadim kada na njega dođe red da glumi mrtvaca.

Metode? Volim da me upucaju baš kada pokušavam da otvorim vrata i pobegnem. Ili da me iznenada upuca provalnik. Mačevi, noževi, strele i koplja takođe deluju dobro. Nikada nisam bila udavljena ili obešena (osim jednom u St. Augustin-u). Pretpostavljam da me ne zanima gušenje kao metoda, ali fleksibilna sam. Mislim da bi javno vešanje bilo cool, ako ne bi trajalo predugo. Uskoro planiram gušenje jastukom.

Ponekad, moje maštarije počinju kada sam već mrtva. Geri dolazi i pronalazi me negde u stanu. Proverava da li dišem i objavljuje: "mrtva je!" Obožavam taj deo. Zatim, mora da pregleda telo, svlači me i ispunjava moju poslednju želju - da vodimo ljubav poslednji put. Ili nekoliko puta, ako želi da zadrži moje telo neko vreme. U ovoj vrsti fantazija, obično me pronalaze u olupini automobila, ili kako ležim negde u kući ili u šumi, kao stjuardesu u avionskoj nesreći, kako plutam u bazenu, na plaži ili, ponekad, u kancelariji.

Premeštanje tela je važan deo iskustva. Jedna skorašnja fantazija uključuje scenu koju sam videla u filmu Gotham. Tom Lee Jones glumi detektiva zaljublenog u duha. Ona se pojavljuje mrtva na raznim mestima. On je uzima i nosi je do kreveta. Kada sam ovo videla, želela sam to i da uradim. Imamo drveni ormar sa dvoja vrata. Zapalila sam sveće i ušla unutra. Geri otvara vrata i polako me izvlači napolje. Moje nago telo leži pred njegovim stopalima. Podiže me i nosi me u naš krevet.

Volim da fantaziram i o grupnoj smrti, naročito sa ljudima koje znam. Ovo je verovatno posledica mnogih igara kojih sam se igrala sa prijateljima. Sviđa mi se da budem bačena na gomilu.

Mnoge moje fantazije su verbalne. Volim da pričam o njima, to je neka vrsta predigre. Geriju je malo neprijatno kada u svoje priče uključujem nekoga iz familije ili bliske prijatelje. Tipično pitanje koje postavljam Geriju je nešto kao "Šta bi uradio kada bi pronašao Debi i mene kako ležimo mrtve, u šatoru u šumi?" Tražim da mi opiše detalje, uključujući i šta bi radio OBEMA. Hej, čak i moj rođeni muž misli da ponekad preterujem.

Imam razvijenu fantaziju koja uključuje sve ljude koje znam. Zove se Motel Ubistvo. Svi dolazimo u motel, jedno po jedno. Cilj je ubiti ili biti ubijen. Zamišljam svaku osobu, u kojoj sobi će pronaći svoju žrtvu ili gde će biti ubijeni. Sledeća osoba koja dolazi, pronalazi tela prethodnih igrača. Svaka osoba nosi dve etikete. Ako su ubijeni, ubica uzima jednu kao dokaz ubistva, a drugu kači na žrtvin nožni palac. Tok igre je uvek drugačiji. Nekada me ubiju, a nekada pobedim, ostanem poslednja živa. Retko stižem do kraja ove fantazije jer obično doživim orgazam pre nego što se igra završi.

Kada govorimo o orgazmu, često me pitaju da li mogu da doživim orgazam dok sam mrtva. Obično popustim Geriju i oživim posle nekoliko minuta. Kada je Geri manje inhibiran, ostajem mrtva i puštam ga da me koristi na razne načine. Mogu da pogodim kada je raspoložen i tada ostajem mrtva duže. Mogu da ostanem potpuno mirna za vreme orgazma. Pretpostavljam da je to rezultat svih onih godina vežbanja joge. Verovali ili ne, mogu da nateram i Gerija da svrši dok je mrtav.

Ne volim torturu. Moje fantazije ne uključuju bol, pogotovu moju. Volim akciju. Volim da sam gladijator, amazonka, pirat ili skvo. Biti ubijen kao industrijski špijun ili plaćenik je isto tako zanimljivo. Volim i egzotična i obična mesta. Često, dok sam bila u srednjoj školi i na koledžu, na časovima sam zamišljala kako bi izgledala učionica nakon što bi nas pobili teroristi. Profesor i svi studenti leže mrtvi i ja, negde na sredini učionice.

Samo da napomenem, nemam želju da poginem. Ne želim ni da ubijem nikoga, osim u mašti. Takođe me ne zanima ništa što uključuje eksploataciju drugih, bilo šta što nije rezultat pristanka svih učesnika od kojih su svi odrasle osobe.

Ponekad, vrebam žrtve u samoposluzi. Pažljivo ih proučavam i biram ko je zaslužio da bude moja žrtva. Na kraju, nakon što pregledam celu prodavnicu, biram sretnog dobitnika.

Trudila sam se da uvek iskoristim priliku da glumim mrtvaca javno, pred publikom. Iako sam retko imala priliku, uživam u ideji da drugi posmatraju moje mrtvo telo. Kao da sam predmet istrage o ubistvu. Kada sam bila mala, često sam se igrala ratnih igara (nakon što bih nagovorila prijatelje da mi se pridruže). Pravila su bila vrlo komplikovana. Na kraju bih uvek završila mrtva. Drugari bi odneli moje mrtvo telo do baze. Ponekad, morali su da nagomilaju nas nekoliko.

Drugi načini za postizanje istog cilja je učešće u igri "uklete kuće" u organizaciji lokalnog omladinskog udruženja. Sjajna prilika da se bude leš. Pre tih ukletih kuća, organizovali smo sami svoje svake godine. Jedne godine smo se posebno dobro proveli. Bila je jedna stara brvnara na našem imanju. Napolju, u dvorištu, Šenon i ja smo se smestile na velikom drvetu. U stvari, ona je bila obešena na drvo a ja sam ležala u plitkom grobu ispod nje. Nemam priliku da to radim često...

Uvek me zanimao način na koji ljudi, posebno momci, reaguju kada se pravim da sam mrtva. Većini ljudi nije prijatno ležati pored drugih bez ikakve kontrole nad svojim telom. Bil i ja smo imali 15 godina, bili smo u osmom razredu. Bili smo prva smena u školi, dolazili smo kući pre ostalih i bili sami. Tada sam otkrila da petnaestogodišnja devojčica može nagovoriti petnaestogodišnjeg dečaka na bilo šta. Dobro smo umirali zajedno. Ponekad je on ubijao mene, ponekad sam ja ubijala njega. Uglavnom je naša igra bila zasnovana na pronalaženju onog drugog mrtvog. Imali smo konje i živeli smo blizu plaže, pa je bilo dosta prilika i prostora za igru. Nismo imali prave seksualne odnose tada, ali istraživanje seksa u sprezi sa mojim fantazijama učinilo je te dane posebnim.

U svakom slučaju, zamišljala sam kako me ubijaju na sve moguće načine, u raznim okolnostima. Često u svoje fantazije uključujem prijatelje i kolege sa posla (i muškarce i žene), ali niko zapravo ne zna šta se tačno dešava u mojoj glavi, čak ni ja.

(Na ovoj slici je Vicky. - prim kzp)