Festival je bio najbolji do sada. Jedina stvar koja se može zameriti je nedostatak dešavanja van programa festivala, ali organizator se trudio da sva dešavanja budu što više u vezi sa stripom, iz straha da festival ne izgubi smisao i ne postane muzički ili filmski festival. To je opravdano, svi sada hoće da sviraju na GRRR-u.

U toku festivala, u Pančevu su održana 3 koncerta. Nastupili su Horkeškart, Dorit Chrysler i Etno Muda. U Begoradu, trećeg dana festivala, nastupila je grupa ElektroLasta ( i to 2 puta ).

Horkeškart otvara festival

Horkeškart je hor i orkestar koji izvodi poznate šlagere, šansone i hard core hitove u neobičnim aranžmanima, a i mnogo više od toga. Hor je izgledao sjajno, u radničkim kombinezonima, sa duhovitim najavama pesama preko megafona. Kod nas ne postoji ništa slično, što je sasvim očekivano ako se zna da je u horu i Luka Stanisavljević, renesansni čovek beogradskog undergrounda.

Dorit Chrysler svira teremin. Teremin je magični instrument koji je konstruisao jedan Rus (ko bi drugi to mogao), Lav Teremin. Najjednostavnije rečeno, teremin se svira pomeranjem ruku oko antene. Sve izgleda kao ples ili magijski obred. Sada postavite ispred teremina plavokosu devojku u crvenoj haljini i to je to. Pop pesme, koje u kombinaciji sa nadrealnim teremin momentima postaju nešto sasvim drugo.

Etno Muda, etno inkarnacija Tehno Muda su nešto nepojmljivo. Porodica Milošev - braća Zlikovac (kompjuter) i Wostok (akustična gitara) i njihov ćale Boća (vokal), prosek godina oko 60. Nastupili su i gosti: Raša Studiostrip i Igor Hofbauer (razni mali instrumenti), Zlatko Krstevski (megafon i performans) i Vlada Palibrk(megafon). Pored koncerta koji predstavlja korak preko vrhunca trash-a (koji su odavno dostigli), tu je bio i performans cepanja stripa u izvođenju Zlatka Krstevskog. Svi vi koji niste bili, žalite, ovako nešto se sigurno neće ponoviti. Posle koncerta su prikazivani spotovi Tehno Muda sve dok nije bilo vreme da se krene na ručak (samo 2 spota su prikazana). Klopka za Pionira je kupila ekskluzivna prava za objavljujivanje online verzije novog albuma grupe Tehno Muda: "Klempavi, daj sendvič".

Još jedan neponovljivi događaj je usledio trećeg dana festivala, ali ovog puta u Beogradu. Svake godine, jedan dan GRRR! festivala se dešava u nekom drugom gradu. To je GRRR! ekskurzija. Ovoga puta, domaćin je bila Strip radionica Šlic, koja je ujedno proslavljala 5 godina postojanja. Žurka bukvalno od jutra do mraka u klubu Gavez je uključivala i 2 koncerta grupe ElktroLasta.

ElektroLasta je poznata po hitu Guzata tinejdžerka. Ta pesma se mogla čuti 3 puta uživo tog dana. Jedan koncert je održan za vreme posete gostiju festivala, a uveče je ElektroLasta svirala još jednom, rekao bih još bolje nego prvi put.

Njihova muzika je mešavina elektro zvuka osamdesetih, mračnih tekstova i raznih modernih uticaja. Verovatno najbolji novi bend na domaćoj sceni. Koliko potencijala imaju govore pesme.. ček, ne znam naslove, ali jedna je sa saksofonom i govori o masovnom ubistvu, Zombi ili tako nešto, druga počinje i završava sa "U železnom telu železni je duh", a između se nalazi - pa otprilike sve od železnog tela preko anđela sa svastikama do železnog duha. Ima ih još. Svi ljudi koje sam sreo narednih dana, a bili su na ovom koncertu, rekli su mi da pevuše Elektrolastine pesme već danima. Meni lično Zombi nikako ne izlazi iz ušiju.

"Ja budan sam kao da sam živ", savršeno.

Sada malo ogovaranja, mada nije ogovaranje, sve su ovo činjenice. Klub Gavez je poznat po tome što je u njemu zabranjena Klopka za pionira. Ovogodišnja ekskurzija se vlasniku kluba prilično isplatila. Ne samo da je klub pomenut u katalogu kao sponzor festivala, nego ga to ništa nije ni koštalo, plus je sve dobro naplaćeno. Pokrovitelji GRRR! ekskurzije su članovi Strip radionice Šlic, iako to nigde ne piše (evo piše ovde). Svo piće koje su gosti popili Gavez je naplatio po visokoj ceni. Flaša soka je članove Strip radionice koštala 450 dinara! Ujutro, kada je trebalo da se počne spremati hrana za goste, nikoga nije bilo u klubu, a kuhinja je bila u haosu. Rezultat toga - ručak je kasnio, gosti su čekali.

Kada smo kupovali piće za šankom, gazda je iskoristio priliku da nam ispriča i nešto korisno - kako su romanski narodi bolji od Anglosaksonaca!? Pa ovaj je pravi nacoš!

Eto, lepo smo se zabavili.